Какав је статус српског језика и ћирилице у савременом друштву?

Какав је статус српског језика и ћирилице у савременом друштву – тема је трибине која је одржана у галерији Народне библиотеке Вук Караџић.

О овој провокативној теми отвореној за различите врсте полемика говорили су универзитетски професори из Београда и Новог Сада, а интерактивно предавање организовано у склопу манифестације „Јесен Матице српске у Крагујевцу“.

Стручна и научна јавност каже да је најакутнији проблем када је о србистици реч, чувени Закон о родној равноправности и обавезујућа употреба родно осетљивог језика.

Поред размене мишљења, универзитетски професори су указали и на оно што можемо очекивати, ако заиста заживи овај закон.

У последње време се о српском језику и ћирилици више говори, па се стиче утисак да ћирилица више и није толико угрожена, јер се међу широм популацијом пробудила свест колико је важно неговати оно што представља део општег културног наслеђа.

Образовање је кључ за решење овог питања у кратком року уз добри потпору државе.

До сада су све наше научне и културне институције јако дуго апеловале на државу да се статус и српског језика и нарочито ћирилице као нашег службеног, али и идентитетског писма промени у Србији и дуго су ти апели остајали на нивоу молбе без одговора.

Међутим, недавно је формиран Савет за српски језик Владе Србије, који обједињује напоре свих институција, између осталог и Одбора за стандардизацију Матице српске која је својим деловањем допринела да се Савет и формира.

Како је наглашено, огромну улогу у овом процесу нарочито код млађе популације може да одигра наставник, професор и то не само професор српског језика, већ наставни кадар у целини и ну основношколском и средњошколском образовању, а да се ове активности наставе и при универзитетима.

Зато је једна од идеја да се српски језик и култура изражавања уведе и на нефилолошким факултетима.

Извештава новинар РТК Нина Бајић.

*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.