Процењује се да чак 10 одсто људи доживи један епилептични напад током живота, а да једна од 100 особа има епилепсију.
Када се напади, из непознатих или познатих узрока понављају, тада је реч о епилепсији.
Епилепсија није заразна, и у највећем броју случајева се не погоршава са протоком времена.
Редовне медицинске провере и придржавање прописане терапије од суштинског су значаја.
Епилепсија је хронична неуролошка болест која утиче на мозак.
Овај неуролошки поремећај карактеришу поновљени епилептични напади који настају због изненадних, неуравнотежених електричних импулса у мозгу који на кратко могу да доведу до поремећају свести, покрета или осећаја.
Већина људи са епилепсијом, уз одговарајућу терапију, може очекивати да живи нормалан, испуњен живот као и људи који немају ову болест.
Међутим, врло је важно да приликом епилептичног напада неко буде уз особу како би јој указао помоћ и спречио евентуалне повреде приликом пада.
Епилепсија се држи под контролом првенствено лековима за спречавање напада, они не лече болест већ контролишу нападе.
Хирургија или исхрана такође могу бити опција за контролу напада. Постоје различите врсте епилептичких напада.
Живот са епилепсијом може имати значајан емоционални утицај због чега је важна емоционална и психолошка подршка и укључивање струке из области психологије.
Први писани записи о епилепсији датирају још из 4.000. године пре нове ере, што је чини једним од најстаријих препознатих стања.
Извештава новинар РТК Наташа Радивојевић.