У Србији се годишње баци близу 250.000 тона хране. Они код којих се појављује вишак немају навику донирања, док са друге стране постоје бројне породице и појединци који себи не могу да приуште оброк.
Слична је ситуација и у Крагујевцу. Међутим, постоје угоститељи, који у сарадњи са хуманитарним удружењима, на најбољи начин решавају проблем вишка хране.
Припремање разноврсних и обилних оброка једна је од карактеристика овог подручја. То се дешава не само у домаћинствима, већ и у великим кухињама које су задужене за колективну исхрану, попут оних у вртићима, школама, студентским домовима и болницама.
Крагујевачка „Банка хране“ је у првим месецима пандемије корона вируса делила 300 оброка дневно онима којима су били потребни. То не би било могуће без подршке угоститеља, који су донирали намирнице.
Угоститељи наглашавају да вишак хране треба донирати у хуманитарне сврхе.
Њихова искуства показују да, иако постоји реална потреба, људи нису у довољној мери заинтересовани за ову врсту помоћи.
Сваке године се у Србији баци близу 250.000 тона хране што је, посматрано на дневном нивоу, чак 676 тона, показала је анализа првог званичног истраживања о бацању хране у домаћинствима у Србији коју је објавио Центар за унапређење животне средине.
Највише се бацају хлеб, месо и млеко, а најмање воће и поврће.
Извештава новинарка РТК Ксенија Ђерковић.