Како настају олујни облаци?

Поред рекордних температура и неуобичајено дугих тропских таласа, све чешће смо сведоци нестабилног времена са честом појавом грмљавине, интензивним пљусковима, градом и олујним ветром.

Стручњаци кажу да ће градоносних облака бити све више и све чешће, а по савременим научним моделима, град ће у просеку бити чак и већи.

Како се наводи у Програму прилагођавања на измењене климатске услове, званичном државном документу који је Влада Републике Србије усвојила крајем 2023. године, ако се климатске промене наставе овим темпом, фреквенција појаве града пречника већег од 5 цм порашће за 40-80% до краја века, на готово целокупној територији земље.

Сведоци смо честог олујног невремена у последњем периоду. За формирање масивних градоносних облака потребно је испаравање воде са површине тла, загревање најнижих слојева ваздуха који, услед мање густине, носе пару на веће висине и трећи битан елемент је присуство честица прашине, односно аеросола, у вишим слојевима на 10 до 12 километара од тла.

Ако је концентрација аеросоли веома мала могу се формирати већи кристали леда величине и до неколико центиметара у пречнику.

Да би се елиминисало или ублажило формирање већих кристала леда користе се противградне ракете.

У том случају формираће се ледници мање запремине, али ће их бити више у облаку, па се приликом пада на земљу могу истопити јер су мање запремине или пасти у форми леда, али ће штета бити ипак мања.

Извештава новинарка РТК Нина Бајић.

*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *