Током летњег периода када су високе темпратуре, фокус треба да буде на довољном уносу воде, адекватне и уравнотежене исхране, без прескакања оброка, уз одговарајућу температуру.
Стручњаци из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ кажу да у основи оброк треба да се заснива на намирницама које садрже много воде, попут воћа и поврћа, али и на уносу довољне количине течности, односно воде која не може да буде замењена слатким газираним напицима, кафом, алкохолом.
У летњем периоду треба да учинимо све да се осећамо боље и лакше. То нам сигурно неће омогућити јака, зачињена, масна и брза храна. То све треба да се избегава и да се окренемо ка ономе што је генерална препорука, а то је унос доста воћа, поврћа, салата, као и рибе, меса само да не буде поховано или пржено.
Треба водити и рачуна о температури воде која се уноси, да буде млака или собне темпратуре, јер приликом уноса хладне воде долази до тренутног расхлађења након ког се покрећу сви процеси да би се организам опет загрејао.
Истраживање здравља становништва Србије 2019. године показало да има око 10 одсто гојазне деце, између 7 и 14 година, док је то 2013. било пет одсто, што указује на пораст гојазности код деце и младих.
Правилном исхраном може да се сачува и побољша здравље, и да уз добар распоред оброка, довољан унос воде, шетњу или неку другу физичку активност, може да се превенира гојазност или неки други здравствени проблем.
Извештава нвинарка РТК Слађана Обрадовић Чукарић.