Од 2008. године у Србији се спроводи управљање инфективним медицинским отпадом како би се спречило угрожавање здравља грађана и ширење инфективних болести.
Посебан значај уклањање ове врсте отпада добио је током пандемије.
У Крагујевацу, који је један од регионалних центара за уклањање медицинског инфективног отпада, 2020. године уништено је 35 тона, а прошле 65 тона овог отпада.
За уништавање фармацеутског отпада, у који спадају лекови којима је истекао рок трајања, задужене су апотеке.
Крагујевачки Дом здравља је регионални центар за прераду инфективног медицинског отпада који се посебним возилима за ту намену довози у амбуланту Дома здравља у Станову.
Ту се стерилише, дроби и претвара у комунални отпад који је безопасан по околину.
Медицински отпад допрема се из здравствених установа из целог региона који се простире од Тополе до Врњачке Бање.
У постројењима у Крагујевцу дневно се уништи око 200 килограма медицинског отпада.
Универзитетски клинички центар у Крагујевцу има своје постројење и сам уништава свој отпад, баш као и Институт за јавно здравље који је тренутно без дозволе, па је његове клијенте преузео Дом здравља.
У регионалном центру наглашавају да приватне амбуланте савесно брину о уништавању медицинског отпада.
За фармацеутски отпад, у који спадају неупотребљени лекови којима је истекао рок употребе, задужене су апотеке.
Грађани треба да те лекове донесу у апотеку и за то нема новчане надокнаде.
Фармацеуту наглашавају да витамини и други суплементи не спадају у фармацеутски отпад.
Постоји и посебан инфективни медицински отпад, попут бочица од вакцина, који се третира у регионалном центру у Крагујевцу, али на другачији начин.
У центру се скупља и предаје овлашћеним институцијама за његово уништавање.
Извештава новинар РТК Саша Стаменић.
