Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности је самосталан и независан државни орган којем се можете обратити када потражите неку информацију од органа јавне власти и не добијете одговор или добијете неки од одговора којим нисте задовољни.
Ова институција у нашој земљи функционише од 2004. године. Подсећајући на један од циљева нове Стратегије реформе јавне управе, повереник Милан Мариновић каже да жели да ова институција у будућности омогући свима који траже информације да брже и лакше до њих додју, а да органи власти раде транспарентније.
У процесу реформе јавне управе, подршку раду независних тела даје у континуитету и Европска унија.
„..да се одвоји жито од кукоља, да људи који заиста траже информацију, на бржи и лакши начин дођу до ње, да органи власти транспарентније раде, и то јесте један од циљева Стратегије РЈУ“.
Овако Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности види убудуће оквире рада институције на чијем је челу од 2019. године. А каква је улога Повереника данас?
У овом тренутку улога Повереника није безначајна али се своди на улогу једног другостепеног органа. Ми нисмо у ситуацији као независан државни орган да грађанима обезбедимо информацију, односно да је ми тражимо уместо њих. То је под 1. Под 2, ми нисмо у ситуацији да када грађанин тражи неку информацију од неког министарства или другог органа јавне власти и жали се нама, ми нисмо у ситуацији, ако донесемо одлуку у којој кажемо да мора да се да та информација, да то спроведемо сада принудно јер немамо такве алатке у рукама сходно садашњем слову Закона, објашњава Мариновић
Број жалби у области приступа информација од јавног значаја сваке године расте.
Разлог може бити двојак. Ја не могу да будем сада паметан да кажем који је од ова два претежнији. Један је да органи власти, то ће многи да закључе, више скривају информације па самим тим долази до више жалби. Други разлог може бити да је иначе повећан број захтева за приступ информацијама па следствено томе повећан је број жалби и да грађани имају више поверења у институцију Повереника да ће му обезбедити приступ информацији па се зато више жале. Ја желим да верујем да је овај разлог други преовлађујући, а да ли је то заиста не знам, каже Мариновић.
Министарство државне управе и локалне самоуправе је, у координацији са Повереником, почело рад на нацрту измена и допуна Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, а министарка Марија Обрадовић је најавила амбициозан план да се ове измене и допуне донесу у првом кварталу 2021. године. Повереник промене сматра неопходним.
У време када је донет он је био један од најбољих закона у свету, превазиђен је сад, треба да се дорађује, прошло је 15 година али мислим да можемо да донесемо закон који ће да буде на општу добробит. Очекујем да донесе веће остваривање права које је иначе и Уставом прокламовано, право на обавештеност, лакше остваривање праве, бржи долазак до информација, већу проактивност органа власти, дакле све с једне стране, и онемогућавање злоупотреба са друге стране, додаје Мариновић.
Европска унија пружа подршку независним институцијама од самог почетка њиховог рада.
Осим инсистирања на њиховој пуној самосталности у односу на извршну власт и обезбеђивању адекватних капацитета за рад, ЕУ је у протеклих 16 година константно пружала стручну помоћ њиховом раду ослањајући се на искуства добре праксе у својим земљама.
Такође, ЕУ је кроз програм СИГМА пружала и стручну подршку ресорним министарствима за унапређене правног оквира за њихов рад.