Kнез Милош Обреновић – 238 година од рођења

Навршило се тачно 238 година од рођења творца модерне српске државе, кнеза Милоша Обреновића.

Неизоставна личност новије националне историје остаје упамћен као један од најзначајнијих утемељивача обновљене државе.

У години јубилеја – два века од проглашења Крагујевца престоницом подсећање на великог кнеза је неминовно, поготово на дан његовог рођења.

Милош Обреновић спада у најзначајније личности наше историје. Рођен је марта 1780. године у Горњој Добрињи. Био је трговац, храбри борац, други врховни вожд од 1815. и кнез Србије од 1817. године.

Године 1830. добио је достојанство наследног Кнеза. Владао је Србијом у два наврата, од 1815. до 1839. и од 1858. до 1860. године.

Након појачаног терора османлија стао је на чело као изабрани вођа Другог српског устанка, који је подигао у Такову, 1815.

Учествовао је у најважнијим биткама и лично водио преговоре са Турцима. Иако је био неписмен током његове прве владавине основане су 82 школе, 1 гимназија, 2 полугимназије, и Лицеум Књажества сербског, који представља темељ високог образовања.

Упорним преговарањем и вештом дипломатијом кнез Милош Обреновић постигао је да Србија постане аутономна кнежевина у оквиру Османског царства.

Темељ правног поретка у земљи, први кораци државности, али и заокрет у политичким и државотворним правцима обележавају Милошеву владавину у Крагујевцу.

Према мишљењу бројних историчара и правника, остаје упамћен као аутократа који није имао слуха за народ.

Не може се порећи таленат који је имао за корист државе и просперитет прве српске престонице, која је и данас након два века нераскидиво повезана са Милошевим ликом и делом кроз многобројне институције и здања која су остала иза његовог боравка у Крагујевцу.

Током своје владавине у Крагујевцу Милош је оставио прве државне прописе, институције и установе.

Кнез је Србији донео аутономију, а Крагујевац је претварио у данас препознатљиво место са монументалним здањима и богатом историјом.

У јавности је мало познато да је био по броју подигнутих цркава, највећи задужбинар међу српским владарима, подигавши око 40 православних храмова.

Као владар, искусио је моћ, изнанство, повратак на чело државе, абдикацију.

Кнез Милош је преминуо 14. септембра по старом, односно 26. септембра по новом календару 1860. године у својој 80 години. Сахрањен је у крипти Саброне цркве Светог Архангела Михаила.

Извештава новинарка РТК Љубица Гужвић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *