У Србији, где постоје велике разлике међу локалним самоуправама од степена развоја до величине територије, таква пракса доноси много користи: побољшава квалитет живота и појефтињује многе услуге на локалу.
Међуопштинска сарадњa одавно је пракса у Европској унији, која кроз реформу јавне управе и у тој област и подржава Србију. Истраживали смо у којим се областима општине и градови увезују и какви су изазови и искуства.
Катастрофалне поплаве пре осам година за 18 општина у сливу Западне Мораве биле су наук – без међуопштинске сарадње нема брзог реаговања у кризним ситуацијама. Нема ни пара да се прошири речно корито, поправе насипи, купи опрема и обуче људи, каже Душан Тодоровић, начелник Одељења за послове одбране и ванредне ситуације у Крушевцу, граду који се због бржег реаговања у случају елементрарних непогода укључио у међуопштинску сарадњу.
“Непогода која долази са запада и погоди Ариље или Ивањицу често дође и до Крушевца, па то буде нека узрочно-последична веза што се тиче тих ствари. Препознавање опасности кроз процену угрожености кроз цео слив,заштита спасавања имате могућност да укрупните средства, дефинишете и појавите се код међународних донатора, или оних који могу да обезбеде та средства јер сте онда интересантни као слив који има преко 200 километара вода, који има преко 500.000 становника, који ту гравитирају, објашњава Тодоровић.
Држави је стало да општине улазе у партнерства, јер то увек резултира квалитетнијим услугама на локалу које грађанима штеде време и новац. Потребан је, кажу у Влади, заједнички мотив, попутоног у сливу Западне Мораве.
У овом случају су то ванредне ситуације, али имамо и примере добре праксе где су организовализаједничку службу правобранилаштва, службу локалног омбудсмана, службу зоо хигијене. Поједине локалне самоуправе нису у могућности самостално да пруже услугу својим грађанима и привреди и у том смислу лакше им је када се урдужују. То је нарочито важно код неких мањих јединица локалне самоуправе,али свакако и код јединица локалне самоуправе које везује нека слична тема, наводи Маја Mачужић Пузић, државна секретарка у Министарству државне управе и локалне самоуправе.
Међуопштинска сарадња захтева правни оквир који поједностављује улазак у партнерства. Измењен је Закон о локалној самоуправи, али да није једини који би требало да се поправи, указује Стална конфереција градова и општина, која је онима који би да се удружују велики ослонац.
Један правац је директна конкретна подршка општинама развијањем неких механизама који могу помоћи као што су упутства за где се корак по корак објашњава како треба приступити међуопштинској сарадњи, затим смо израдили моделе споразума о међуопштинској сарадњи у 15 области надлежности локалне самоуправе да им олакшамо да не морају сами да долазе до неких решења већ да добију нешто готово и да могу да их прилагоде неким својим условима и околностима, каже Новак Гајић, из Сталне конференције градова и општина.
Надамо се да ће убудуће Република Србија подстицати међуопштинску сарадњу и то и јесте смисао Републике у целој тој сарадњи између јединица локалних самоуправа које, морам да напоменем, теже да се ускладе са Европом. Не само да имамо подршку Европске уније него је ЕУ одличан партнер реформе јавне управе, а поготово у успостављању међуопштинске сарадње јединица локалне самоураве у Републици Србији, додаје Маја Мачужић Пузић.
У међуопштинској сарадњи драгоцена су искуства Европске уније која нам у реформи јавне управе финансијски и на сваки други начин већ годинама помаже.