У Србији је свињарство најзаступљенија грана сточарства. Узгој свиња се обавља на фармама или у домаћинствима, а према евиденцији, на кланицу годишње одлази шест милиона свиња.
Та количина задовољава минималне потребе за месом и месним прерађевинама у нашој земљи.
У емисији Шумадијски праг, која је на нашем програму недељом после подневних вести, говоримо о узгоју свиња у селима Шумадије.
Србија је у 19. веку била највећи извозник свиња у окружењу.
До данас, старе аутохтоне расе, које су гајене у Шумадији, потпуно су искорењене.
Последњих неколико деценија, у селима Шумадије, пољопривредници се углавном опредељују за иностране расе пијетрен, јоркшир и ландрас, које су се добро показале, јер је репродукција велика а месо квалитетно са мало масти.
Како би се обезбедио добар узгој ове стоке, потребно је обезбедити услове, који су прописани стандардом као и квалитетну храну.
Одгајивачи сматрају да је откупна цена свиња живе мере мала и да је тренутно свињарство нерентабилно.
Цена свињског меса по килограму живе мере је 130 динара, док је прасетина скупља и кошта од 180 до 200 динара по килограму. Сточари кажу да је цена тренутно на ивици исплативости.
Свињетина је најзаступљеније месо у исхрани Срба. У традиционалној кухињи бројна јела припремају се од свињетине, а стручна јавност је подељеног мишљења да ли је ово месо здраво или не.
Месне индустрије, на тржиште пласирају бројне врсте свињских прерађевина, које имају ниску цену.
Сточари наглашавају да је домаћа понуда свињских прерађевина најбоља и најздравија.
Свако сеоско домаћинство у Шумадији самостално производи прерађевине, за своје потребе, које су неупоредиво укусније од оних које конзумира градско становништво, а које се могу купити у трговинским ланцима и самопослугама.
Извештава новинар РТК Катарина Мировић.
One thought on “Колико је свињарство исплативо у шумадијским селима”