До почетка 19. века Србија није имала своју државу и била је у саставу турске царевине, где није био развијен здравствени систем и српско становништво није имао ко да лечи.
До појаве првих школованих лекара наш народ се лечио код разних надрилекара – ећима, видара, травара и бербера.
Зна се да је било људи који су у свом крају били познати по томе да намештају преломе. Мешало се верско и традиционално.
У борби против болести није била пресудна медицина које је народу практично била непозната, већ религија и сујеверје.