Изградњи Старе цркве у Крагујевцу претходила је одлука донета на Ђурђевданској скупштини у манастиру Враћевшница 1818. године о проглашењу Крагујевца за престоницу.
Сматра се да је кнез Милош ову одлуку донео раније с обзиром на то да је изградња Старог двора и осталих објеката који припадају Милошевом венцу почела 1817. године.
Као верник и добротвор који је помагао изградњу многих цркава у Србији, кнез Милош Обреновић је приликом формирања дворског комплекса у Крагујевцу предвидео изградњу Придворне цркве.
Радови су почели 1818. године, на месту на коме се налазило старо гробље, и завршени су у веома кратком року.
Кнез је ангажовао најбоље мајсторе тог времена, а из докумената се сазнаје да је Стару цркву градио неимар Милутин Гођевац.
Објекат Старе цркве је био знатно мањи од данашњег, али је својом величином могао да задовољи потребе тадашње вароши и њених становника.