Уз композицију Дргутинов марш Јосифа Шлазингера, Музички центар Крагујевац наставио је сезону, организовањем концерта Градског камерног оркестра Шлезингер са концертмајстором виолинисткињом пољског порекла Доротом Сјуда. На програму су била дела Грига, Брамса, Бартока, Гражине Бацевич, Јосифа Шлезингера.
Активна солисткиња и камерна музичарка Дорота Сјуда наступа широм света. Добитница је бројних награда, гостујући је концертмајстор великих скандинавских, америчких, европских оркестара. Предаје у Шведској, Пољској. Од прошле године наступа као концертмајстор Градског камерног оркестра Шлезингер.
Репертоар концерта обухватио је жанровски разноврсна дела. Од аутора представника романтизма попут Брамса, Грига, преко Шлезингера зачетника српске грађанске музичке културе с почетка 19 века, до Бартока еминентног мађарског ствараоца 20 века. Распон музичких дела за Градски камерни оркестар Шлезингер још једна је потврда да ансамбл у континуитету остварује мисију развијања музичке културе у граду Крагујевцу.
Градски камерни оркестар Шлезингер ове године обележава две деценија рада. Основан је 2006. у години обележавања 175. годишњице од почетка рада Књажевско србске банде под управом Јосифа Шлезингера. Оркестар чине истакнути музичари а током 20 година реализовао је велики број целовечерњих концерата у земљи и иностранству. Учесник је музичких манифестација, фестивала, телевизијских и радио емисија. Градски камерни оркестар Шлезингер наступао је пред публиком у Крагујевцу, Београду, Смедереву, Нишу, Трсту, Сплиту, Херцег Новом.
Програм концерта одржаног у Првој крагујевачкој гимназији донео је дела која својим карактером и пореклом представљају различите културне средине и музичке епохе. „Драгутинов марш“ Јосифа Шлезингера, пионира српске грађанске музике сведочи о раним покушајима да се национални идентитет обликује кроз уметничку форму. У Григовом делу „ Две нордијске мелодије“ препознаје се лирска снага народних тема његове домовине преточених у суптилну оркестарску обраду. „Концерт за гудачки оркестар“ Гражине Бацевич једне од најзначајнијих пољских композиторки 20.века истиче се енергичним ритмом и модерним неокласичним изразом. Бела Барток у Румунским играма оживео је мелодије сакупљене у Трансилванији, показујући да народна музика може постати основа за уметничку синтезу, док чувена Мађарска игра бр:5 Јоханеса Брамса својим темпераментом и контрастима остаје један од најомиљенијих бисера концертног репертоара.