Народни музеј Шумадије организовао је у Малом ликовном салону изложбу трукерског заната „Вежени портрети династије Карађорђевић некад и сад“. Поставка обухвата реплике 32 уникатно вежена рада у техникама народног и уметничког веза и први пут после 70 година, сведочи о оживљеним нитима који су пратили Краљевску породицу од 1922.године до Другог светског рата. Пројекат је подржан средствима Министарства културе Републике Србије. Отварању изложбе присуствовали су Њ.К. В. Принц Филип и Принцеза Даница Карађорђевић која је и покровитељка пројекта.
Пројекат Музеја слатка из Краљева настао је са идејом да обједини, и у техници традиционалног веза репродукује све јавности готово непознате мустре са мотивима Краља Александра Првог и Краљице Марије Карађорђевић као и њихове деце који се чувају у етнолошким збиркама народних музеја широм Србије и приватним колекцијама. Ауторке радова су Марина Лукић Цветић, др Лидија Вучковић и Смиљка Булатовић. Оригиналне мустре обогаћене су новим узорцима, извежених на јастучници и медаљону са ликом Краљице Марије креираних по цртежу Милене Павловић Барили. Специфичну вредност изложби даје и колекција од 9 дозидница настала ручним уметничким радом. У култури европских народа , поред таписерија, гоблена и других елемената црквеног текстила, ликови владара први пут се јављају на веженом кућном текстилу само у Србији и то једини пут током владавине Карађорђевића.
Крагујевац је први град у коме се изложба представља јавности.
Феномен краљевских портрета у техници веза настао је на темељу филантропских вредности, завређује посебно место у националној нематеријалној култури као и култури читавог континента. Везиље су биле наклоњене Краљевској Породици и прихватале визију Краља Александра Првог и Краљице Марије Карађорђевић која је подстицала доброчинство, родољубље, моралне вредности и гајила заједништво са народом још од момента самог венчања. Посебна спона постојала је између везиља из народа и краљице, а дозиднице са ликовима Краљевске Породице Карађорђевић у Србији су биле попут вежене иконе.
Аутор Слађана Обрадовић Чукарић.