У наставку концертне сезоне ФИЛУМ-а, у Кући Ђуре Јакшића приређен је концерт Музика за две флауте и клавир који су одржали уметници из Ниша Јелена Јаковљевић, Ангелина и Немања Егерић. На програму су била дела Баха, Хендла, Кванца и Дебисија.
Шеф катедре за дувачке инструменте и редовни професор флауте на Факултету уметности у Нишу, Јелена Јаковљевић дипломирала је на Факултету музичке уметности у Београду са највишим оценама, на коме је и докторирала. Уследило је усавршавање, као и сарадња са истакнутим диригентима и оркестрима у земљи и окружењу.
Посвећена педагошкој али и извођачкој каријери, наступ у Крагујевцу са брачним паром Егерић сматра спојем професионалних али и уметничких афинитета. У мисији непрекидног представљања дела писаних за флауту публици изнова открива привлачност древног инструмента средњег и високог регистра.
Ангелина Егерић основне и мастер студије завршила је на Факултету уметности у Нишу, док докторске студије наставља у Београду. Током извођачке каријере остварује запажене резултате на такмичењима у земљи и иностранству. Наступала је са Београдском филхармонијом, Оркестром Опере, учесница фестивала попут БЕМУС-а и бројних других.
Пијаниста Немања Егерић интегралним извођењем „Двадесет погледа на дете Исуса“ освајао је низ уметничких признања попут Награде за најуспешнији концерт Галерије САНУ, као и признање за најбољег младог уметника. Докторирао је на Факултету музичке уметности у Београду. Усавршавао се у Торину, наступа у земљи и иностранству. Интересује се за савремене композиторе, па је тако и снимио компакт диск са делима Џоела Шадабеа у Њу Јорку. Запослен је на Факултету уметности у Нишу.
У Галерији Народног музеја Шумадије отворена је поставка под називом „Рудник археолошка открића 1865 -2025.“ аутора Ане Цицовић и др Дејана Радичевића доцента Одељења за археологију Филозофског факултета у Београду. Сарадници на реализацији изложбе су Марија Сарић и Игор Ђуровић археолози крагујевачке установе културе. Изложени су предмети из збирки Музеја рудничко – таковског краја и Народног музеја Шумадије. Поставка је доступна до 24. априла.
Прва организована археолошка исковања на подручју планине Рудник, и у Србији пре 160 година обавио је др Јанко Шафарик, тадашњи управник Народног музеја у Београду. После његових пионирских подухвата овај локалитет остаје неоправдано занемарен све до средине прошлог века. Археолошки трагови указују да се на Руднику живело у праисторији.
Откривена је остава бронзаних предмета, оружја, алата, украсних предмета који датују у прелаз у гвоздено доба. Ти предмети данас се налазе у Народном музеју у Београду. Од средине 20.века уследила су озбиљнија истраживања која су довела до открића богате археолошке грађе на основу које је било могуће раздвојити развојне фазе и организацију насеља, реконструисати типове станишта и извршити систематизацију материјала. Откривене су хумке које датују из 6. и 5. века пре Христа. Припадају Трибалима, народу који је у то време господарио средишним областима Балкана.
Од 2011. године обновљени су и радови на откривању праисторијског Рудника, на коме се руда бакра експлоатисала у већем обиму, што га сврстава у ред највећих праисторијских рудника у југоисточној Европи.
Предмети истраживања биле су и средњовековне цркве, које су на подручју Рудника истражене у највећем броју. Поред тога, испитивани су остаци старих рударских градова и њихових тврђава.
После прекида археолошких истраживања током 90-тих година, од 2009.године до данас непрекидно се ради на откривању нових трагова о животу у рудничком крају. Наилази се на објекте у стенама који су имали у средњем веку функцију магацина, варошице и тргове, разноврсне налазе који припадају раздобљу 14. и 15. века, времену процвата средњовековног Рудника.
Сакрални објекти који су откривени указују на велику економску моћ коју су поседовали и људи и властела која је подизала средњовековне цркве. Рудник је у то доба био један од најбогатијих и најутицајних трговачких и прерађивачких центара.
Истраживања рудничког краја од 1865.године до 2025. спроведена су уз учешће већег броја установа заштите покретног и непокретног наслеђа и научно-истраживачких установа: Народног музеја, Археолошког института и Филозофског факултета из Београда, затим Народних музеја у Крагујевцу, Чачку и Аранђеловцу, Музеја рудничко- таковског краја у Горњем Милановцу и Завода за заштиту споменика културе у Крагујевцу, Краљеву и Ваљеву. Бројни археолози допринели су открићу и презентацији богатог и разноврсног археолошког наслеђа које на најбољи начин сведочи о прошлости и људима које је, на првом месту богатство у рудама, доводило хиљадама година на планину која руди дугује име. Многе тајне крије још увек.