Нови роман једног од најзначајнијих књижевника у Шумадији, Слободана Ћировића „Приче из Пустопоља“ у издању Установе културе „Кораци“ представљен је у Народној библиотеци „Вук Караџић“.
Завичајни извор његовог књижевног дела и даље је Гружански крај, време Другог светског рата, непрекидна растрзаност на нашим просторима, породична трагедија, као и послератно време у коме су поништаване судбине, начин живота и вредности предратних мирних људи наклоњених монархији.
Као што је било и очекивано, крагујевачка читалачка публика са великом пажњом дочекала је ново дело Слободана Ћировића. Рођен на самом почетку Другог светског рата у који су отишли његов отац, брат, стриц и који се нису из рата вратили ни живи ни мртви, Ћировић нас суочава са непрекидном потрагом за истином, болним одрастањем у време комунизма. У претходном роману „Равногорци“ говори о сплету околности, сведочењима пристиглим из Канаде захваљујући којима је пронашао њихове посмртне остатке. У новом роману, обраћа им се кроз девет писама.
Свака књига Слободана Ћировића отварала је пут свим његовим другим делима. Будила интересовање. Свака промоција пуни сале. Међутим, до десетина књига Ћировића данас се не може доћи. Никада није био забрањен, али су теме о којима је писао непожељне за мале средине. У српским библиотекама нема књига аутора чији је роман „Устока“ 1984.године проглашен за роман године, а Ћировића сврстао у ред најзначајнијих националних писаца. Како читалачка публика налази пут до „ Византа“, „ Мача Архангела Михаила“ „Калипоља“ романа „ На белом коњу преко реке“?
Књижевник Мирко Демић говорећи на промоцији, навео је да Крагујевац има два велика писца. Видосава Стевановића сина погинулог партизана и Слободана Ћировића сина погинулог равногорца. И један и други за Шумадију драгоцени.
Установа културе „Кораци“ и Народна библиотека „ Вук Караџић“ објавиле су последњих година три књиге Слободана Ћировића. Роман „ Приче из Пустопоља“ илустровао је Ненад Јанковић, некадашњи новинар и главни и одговорни уредник Телевизије Крагујевац.
Романе Слободана Ћировића будно прате историчари, књижевници, читалачка публика, земљаци у дијаспори, комшије из краја. Његова дела проучаваће будућност, одликује их књижевна вредност, јер је Ћировић, некадашњи педагог, уредник у издаваштву, аутор радио драма, драмских текстова, одавно стекао пажњу и поштовање јавности.