У Свечаној сали Прве крагујевачке гимназије, у организацији Удружења писаца Крагујевца 1953, приређено је књижевно вече са академиком Матијом Бећковићем. За сусрет са знаменитим писцем владало је велико интересовање публике, која је заузела сваки милиметар сале, а десетине посетилаца слушало је Бећковића из ходника.
Матија Бећковић рођен је у Сенти, 1939.године. Отац, Вук Бећковић био је официр Југословенске краљевске војске, мајка Зорка пореклом из Кањиже. После капитулације 1941.године породица Бећковић одлази у Црну Гору. Његовом оцу пред крај рата, губи се сваки траг. Према неким подацима убијен је на подручју данашње Словеније. Прву литерарну награду Матија Бећковић је освојио још као ученик ваљевске гимназије. Прву песму објавио 1957.године. Од 1962.године до данас један је од најцењенијих и највољенијих аутора на српској књижевној сцени. А то је била и година када је објавио своју прву збирку песама посвећену његовој животној љубави. „ Вера Павладољска“. Враћа Матију у Крагујевац.
После више од 40 објављених поетских дела, превођених, играних, читаних, прослављених, Матија Бећковић, пред публиком, између осталих казивања, први пут представља и делове аутобиографске књиге „ Мајка Зорка“. Читалачкој публици после осамдесет година открива потресна збивања. Искрено открива своје детињство, одрастање, школовање, патњу за оцем, мајчину борбу за опстанак са децом. Кроз Дневник своје мајке, а који је писала у време робије као супруга четничког вође, Матија Бећковић још једном дарује сведочанство једног времена. Уз Дневник, мајка Зорка оставила је свом сину Матији и Тужан роман у којем је описала свој живот са троје сирочића, који никада нису престали да чекају оца који нема ни гроб. Ова драматична исповест такође је део овог необичног дела, и напокон Матија надовезујући се на мајчина казивања први пут пише о свом животу. Матија Бећковић целог живота писао је све о чему није смело да се говори, а сенка аутоцензуре надвијала се над свим писцима.
Стваралаштво Матије Бећковића је попут универзума. Препуно људи, љубави, менталитета, бола, радости, препознатљивог хумора. Као и сваки велики писац, посебно поштује извориште српске писмености, које је повезано са Светим Савом.
Бећковићеви текстови приређивани су не само за домаћа, већ и за позоришта у иностранству. Његови стихови данас су инспирација композиторима који их претварају у баладе, што је чула и крагујевачка публика. Матија Бећковић је члан Српске академије наука и уметности, Крунског савета. За свој рад добио је више од 80 признања. Препуна Свечана сала Прве крагујевачке гимназије одјекивала је аплаузом, и тишином како би се чула Бећковићева казивања. Више од пола века један је од најзначајнијих наших песника, а сваки сусрет публике са Бећковићевим стваралаштвом непоновљив је доживљај културне историје.