У Историјском архиву Шумадије представљена је књига „Устаничка Србија – народ и земља“ аутора др. Уроша Шешума, доцента Филозофског факултета у Београду.
У овом значајном историографском делу, аутор аналитички и свеобухватно приказује друштвене, политичке и економске прилике у време устанка, проучава структуру тадашњег друштва и околности које су довеле до избијања Првог српског устанка. И што је најважније, бави се питањем како је народ преживео постустанички период, где је обитавао?
Извора је мало. Аутор је истраживао и фокусирао се на обичног човека, становништво. Током векова народ је развио неколико механизама преживљавања. Један део народа бежао је преко Саве и Дунава на Хабзбуршку територију, један део се крио по збеговима, један део се покоравао Турцима покушавајући да преживи а најмањи део је подлегао исламизацији. Право је чудо и како је уопште било ко опстао поред многих ратова. Дешавало се у народу да људи губе све, да се селе у друге крајеве, па поново врате у овај део Србије.
Повезивање Историјског архива Шумадије и Историјског института из Београда се успоставља, јер је крагујевачка публика веома заинтересована за историјске теме и исказује интересовање за гостујуће програме које Архив организује а дотичу ову научну област.
У Музеју „21. октобар” директор Завода за заштиту споменика културе, Ненад Карамијалковић одржао је предавање о судбини официра Вермахта одговорних за крагујевачки масакр над цивилима 1941. године. Приказан је и документарни филм редитеља Зорана Добрића, у продукцији Аустријске државне телевизије „ Два лица рата“.
Етнолог и антрополог Ненад Карамијалковић намерава да своје истраживање презентовано јавности најпре кроз предавање публикује како би било доступно стручној и широј читалачкој јавности.
Предавање које је резултат истраживања Ненада Карамијалковића одржано у Музеју „21. октобар“ привукло је велико интересовање Крагујевчана, па је и музејска сала била премала за публику која је пратила историјску тему.
Концертна сезона Универзитетске галерије настављена је наступом виолинисте Матеје Маринковића и пијанисте Нере Скелеџије. Концерт „После сна“ обухватио је најлепше минијатуре Дворжака, Шопена, Вагнера, Дебисија, Грига.
Истакнути уметник Матеја Маринковић је више од тридесет година провео у Лондону, где је стекао међународну репутацију као један од водећих виолиниста и педагога. Током своје каријере, био је награђиван на престижним такмичењима, а више од двадесет пет година предавао је на Краљевској музичкој академији у Лондону.
Овај догађај је био идеална прилика за љубитеље класичне музике да уживају у изузетном програму уметника са богатим интернационалним искуством и раскошним мелодијама.
Аутор емисије Слађана Обрадовић Чукарић