Крагујевачка публика недавно је, у Књажевско-српском театру, имала прилику да погледа несвакидашњу представу „Иза затворених врата“ по тексту Жан Пол Сартра и у режији Милана Ковачевића.
Драма, овога пута у продукцији Удружења „Путујући глумац“, говори о љубави према себи, тражењу, сусрету душа и расправи са душом. Представа је премијерно изведена у средином јануара у Битеф театру.
Овај легендарни комад чија се радња дешава у паклу и чији су главни актери убице – издајник, блудница и чедоубица, изведен је први пут у Србији 1966. са невероватном глумачком поставом.
Инес је играла Марија Црнобори, Естелу Олга Спиридоновић, лик Гарсена био је поверен Маријану Ловрићу, док је редитељ представе био чувени Бранко Плеша.
Шездесетак година касније, у култном делу великог егзистенцијалисте, који је свеприсутан и у данашњем времену, на сцени су Јелица Ковачевић у улози Инес, Јелена Велковски у улози Естел, док лик Гарсена тумачи Александар Лазић.
Актери представе кажу да су грех, мотиви за грехове и суочавање са самим собом занимљиве теме и за њих и за публику.
Глумица Јелена Велковски каже да Сартр кроз ово дело говори о универзалним темама, тескобама и личним преиспитивањима и да покреће питање личне одговорности.
Сартров текст је прва у Србију донела Мира Траиловић, када је и одигран. Овај књижевник и филозоф је, оцењује глумица Јелица Ковачевић, јако мало заступљен на сценама, а рад на поставци комада је дуг и мукотрпан посао.
Шта се дешава када се врата затворе? Знамо ли уопште људе са којима проводимо живот? Ко смо ми, а ко су они?
Редитељ Милан Ковачевић доноси снажну причу о животима свих нас – о емпатији, убиствима, љубави, издаји, кукавичлуку и спознаји, уз напомену да у овој представи, излаз из пакла не постоји.
Извештава Нина Бајић.