Ловци Шумадије обележили 119 година од откривања Спомен чесме у Дивостину

Ловци Крагујевца обележили су Светог Јевстатија, заштитника лова који је први пут прослављен 1887. године са званично организованим почетком ловства у Краљевини Србији.

Ловци Шумадије, такође, су обележили 119. годину од откривања Спомен чесме у Дивостину, посвећене краљу Милану Обреновићу, творцу Крагујевачке ловачке дружине и првом почасном председнику Савеза ловачких удружења у Краљевини Србији.

Прва организована група ловаца у Краљевини Србији је основана на иницијативу краља Милана Обреновић 1887. године у Крагујевцу.

Владар је помогао и оснивање Ловачког савеза Србије. Оба догађаја збила су се 9. септембра. Од тада се и у другим местима оснивају ловачка удружења.

Због тога је Милан Обреновић и понео ловачку легитимацију са редним бројем 1, каже најпознатији хроничар ловства у земљи и аутор 46 наслова о историји лова, Светислав Маџаревић.

Данас уредник Ловачког гласника наставља хронологију догађаја подсећањем да се навршило се тачно 119 година, од када су 9. септембра 1901. године на позив ловаца Крагујевца, уз присуство 10 хиљада грађана Шумадије и 220 ловаца, тадашњи краљ Александар и краљица Драга Обреновић присуствовали парастосу краљу Милану и откривању Спомен чесме.

Посвећена је краљу Милану Обреновићу, творцу Крагујевачке ловачке дружине и првом почасном председнику Савеза ловачких удружења у Краљевини Србији.

Спомен чесма у порти манастира Дивостин је прво спомен обележје краљу Милану Обреновићу у Краљевини Србији.

Радовима је руководио окружни инжењер Лука Ивковић, рељефни лик краља Милана у ловачкој блузи урадио је професор Прве гимназије, Сава Роксандић од два претопљена топа приликом ослобођења Ниша.

О свему томе, неуморни хроничар ловства у Србији Светислав Маџаревић говорио је окупљенима после парастоса владару, оснивачу ловачких удружења.

Ловишта у Шумадији одувек су била позната, а у њима настањена разноврсна дивљач коју су од праисторије, преко антике и средњег века походили и обични ловци и владари попут деспота Стефана Лазаревића.

Данас ловство нема спортски карактер, већ представља и прву линију одбране домаћих животиња и усева од предатора.

Ловци су се од 1901. све до 1941. године састајали сваког 9. септембра код Спомен чесме у Дивостину и организовали парастос владару, оснивачу њихових удружења.

Прекид традиције уследио је од почетка Другог светског рата, па све до 2005. године када је уз дозволу и благослов епископа Шумадијског Јована настављено одржавање парастоса као трајно сећање на првог ловца Краљевине Србије који је својевремено наредио Државној благајни да исплати 80 хиљада динара у злату за помоћ болесним и старим ловцима Шумадије.

Извештава новинарка РТК Слађана Обрадовић Чукарић.

*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *