У крагујевачкој јавности пре неколико дана настала је потпуна забуна потекла из политичких кругова, са друштвених мрежа и из појединих локалних медија да се после одлуке Скупштине Републике Србије „Музеј жртава геноцида“ премешта из Крагујевца у Београд.
Испоставило се да слободна тумачења нису тачна, јер се „Музеј жртава геноцида“, који од деведесетих година прошлог века ради у Београду, никада није налазио у Крагујевцу и једино је његова формална адреса била у центру Шумадија.
Проблем је настао јер они који су пренели нетачну вест нису знали да су „Музеј жртава геноцида“ и Музеј „21.октобар“ различите установе.
Усклађивање формалног и реалног стања, слободно тумачење широке јавности и само спомињање две тачке, Београда и Крагујевца, сасвим сигурно као резултат доноси потпуну забуну којом се локална јавност бави данима.
Све се, као и обично, одвија на друштвеним мрежама.
И све не би ни прерасло у сувише озбиљну тему да није реч о музеју, комплексу и Шумарицама за које су сви Крагујевчани, разумљиво је, везани.
Посланици републичког парламента јесу изгласали промену, али она не дотиче ни статусом, ни на било који други начин Музеј „21. октобар“ симбол Крагујевца.
„Музеј жртава геноцида“ је само једна од установа са којом сарађује овдашњи музеј.
Расправу у јавности и то погрешну је изазвала тачка дневног реда скупштинског заседања о изменама које се односе на „Музеј жртава геноцида“ о коме је говорила министарка културе Маја Гојковић.
Спомен-парк „Крагујевачки октобар“ основан је 1953. године на месту где је у октобру 1941. године стрељано више хиљада грађана Крагујевца – Срба, Јевреја, Рома, муслимана, Македонаца, Словенаца и припадника других националности.
У Крагујевцу и околним селима извршен је страшан злочин над цивилима, мушком популацијом старосне доби од дванаест до шездесет и пет година.
Меморијални парк простире се на површини од 352 хектара на којој се налази тридесет масовних гробница.
Простор је уређен урбанистичким пројектом архитеката Михаила Митровића и Радивоја Томића.
До данас над десет хумки изграђено је десет скулпторално-архитектонских целина.
Једна од њих, Споменик стрељаним ђацима и професорима, прави је симбол града.
У оквиру Спомен-парка основан је, 15. фебруара 1976. године, Музеј „21. октобар“ с циљем прикупљања, обрађивања, чувања и презентирања документа о стрељању и жртвама, путем изложби и штампаних публикација.
Поред тога, Спомен-парк организује традиционалне манифестације, док се изложбе из домена савременог уметничког стваралаштва организују у Градској галерији „Мостови Балкана“ отвореној 7. априла 2005. године.
Извештава новинар РТК Слађана Обрадовић Чукарић.