У Крагујевцу је представљен Нацрт Закона о културном наслеђу који доноси низ новина у погледу дефинисања, препознавања и третирања националног културног наслеђа.
Поред материјалног, први пут се у законски оквир уводи и нематеријално културно наслеђе.
Закон је у складу са духом времена, терминолошки модран и ослоњен на принципе Европске уније.
Ступањем на снагу, нови Закон о културном наслеђу замениће Закон о културним добрима из 1994. године.
Уводи низ новина. Једна од првих и кључних је измена саме структуре Закона.
Почевши од назива који указује да се културно наслеђе третира као национално благо много шире у односу на културно добро, које је само један његов сегмент, па до новине – увођења у Закон нематеријалних културних наслеђа која се већ налазе на УНЕСКО- вој листи.
Препознаје мрежу установа заштите културног наслеђа.
Закон о културном наслеђу је кровни акт.
А под својим кровом временом сјединиће низ подзаконских аката, од којих ће сваки појединачно без обзира на то да ли је реч о материјалном или нематеријалном културном добру, омогућити боље систематизовану и организовану област културног наслеђа.
Од републике до локала.
Нови Закон је утврдио и временски оквир у коме се мора одређено културно добро ревитализовати.
Регулише и превија стару болну рану: новац.
Предвиђа начине финансирања за очување и јавних и објеката културног наслеђа који су у приватном власништву али недостају средстава да би се одржавали и довели у стању као у најбољим данима.
Грађане Крагујевца највише занима шта ће бити са бројним споменицима културе који на очиглед свих пропадају.
Закон о културном наслеђу прописује и израду Стратегија о очувању и заштити културног наслеђа које ће се смењивати, освежавати на 5 година.
Прецизно утврђује редослед корака права, обавезе власника и сопственика културних добара,али и њихову одговорност за стање у коме се налазе објекти културног наслеђа.
Извештава новинар РТК Слађана Обрадовић Чукарић.