Снижења у Србији, укључујући актуелна летња, према оцени потпредседника Националне организације потрошача Србије (НОПС) Зорана Николића, нису реална ни онолика колика би потрошаћи волели да јесу и колико заслужују.
„Кажем то јер свако ко је прешао границу наше земље зна шта значи реално снижење.
Никада нећу разумети тврдоглаво одбијање наших трговаца да се понашају као њихове европске колеге“, рекао је Николић.
У прилог томе навео је да је веома скупо складиштење и поврат сезонске робе, као што су одећа и обућа, јер су једне сезоне „ин“ а друге неће бити.
„Зар трговцима није једноставније да цену те робе снизе и продају је макар по цени коштања односно израде, него да стоји у радњи, заузима простор, складишти се, враћа у магацине.
Већи су трошкови поврата робе која се не прода него тих снижења“, истакао је Николић и додао да је тешко разумети то одбијање наших трговаца.
Када је реч о истицању натписа о процентима снижења од стране трговаца, појаснио је да трговац ако жели да напише да су снижења рецимо до 70 одсто, онда петина робе у радњи мора бити са сниженом ценом од 70 одсто и није довољно да за толико буде снижен једна врста робе.
Према његовим речима летње сезонско снижење може да траје 30 дана, током њега се цене могу и додатно снизити, али не може да траје дуже.
Потрошачи у Србији, а то потврђује и потпредседник националне организације потрошача, често су сведоци чињенице да великом снижењу претходи повећање цене, које може да буде и до 50 одсто, па када се изведе права рачуница цена на снижењу је некада већа и од оне која је била пре снижења.
То, истиче Николић, у Европској унији (ЕУ) не може да се деси јер је тамо недавно усвојена директива, односно обавезујуће упутство за чланице по коме се снижена цена истиче на начин да претходна цена, она пре снижене, мора бити најнижа у претходних 30 дана.
„Када ми будемо ускладили наше прописе са европским, а у току су измене више закона, конкретно Закона о трговини, и наши потрошачи ће бити заштићенији и трговци неће моћи да се понашају као што раде сада“, истакао је он.
Указао је и да неки трговци, за које је нагласио да ипак чине мањину, говоре потрошачима да за робу купљену на снижењу немају право на рекламацију, што како је нагласио није тачно јер уз сачувани рачун купљена роба може да се рекламира.
„Закон купца штити две године ако има рачун“, навео је он.
Грађанима који купују на снижењу саветовао је да не гледају проценат снижења као прву и најважнију ствар, јер, како је рекао, тај податак може да буде погрешан и да добро размисле пре куповине.
„Трговци увек могу да направе одређену врсту манипулације и да нас убеде да је њихова цена најповољнија.
Данас, свако на телефону у реалном времену може да провери колико нешто негде кошта и да провери да ли је то што се нуди најповољније, тако рећи џаба, јер никада није џаба“, рекао је он.
Оценио је да тако показујемо трговцима да су потрошачи у Србији мало другачији него што они мисле, да не прихватамо њихове ситне трикове и показујемо да не може да им прође баш свака цена.
Сами потрошачи су у анкети Тањуга исказали различите ставове о снижењима.
Док је једна Крагујевчанка снижења без дилеме назвала обманама и навела да трговци знају и да тада повећају цене па рецимо ранију од 200 динара прелепе са новом од 250 динара, њена суграђанка, која је и сам радила у трговини, сматра да су снижења реална.
„Верујем снижењима и сматрам да су реална.
Некада сам радила у трговини и била менаџер 10 година.
Снижења смо заиста професионално одрађивали.
Мада народ сумња у то, ја мислим да су снижења заиста реална“, рекла је она Танјугу.
Трећа учесница Танјугове анкете снижења је оценила као одличну ствар и навела да их и сама користи.
„Снижења су супер. Куповала сам на њима. Углавном купујем по тржним центрима и примећујем да има свега на снижењу“, навела је она.