Обележавање 155 година од оснивања Народне библиотеке у Крагујевцу

Народна библиотека „Вук Караџић“ обележава 155 година од оснивања.

Први од три програма којим се означава јубилеј је изложба „Свети новомученици јасеновачки у светлости Васкрсења“, коју чине радови монахиње Марије из Српског православног манастира „Рођења Светог Јована Крститеља“ у Јасеновцу, из eпархије Славонске.

Изложбу су приредили Одбор Светог архијерејског сабора Српске православне цркве за Јасеновац, Музеј жртава геноцида и Народна библиотека „Вук Караџић“.

Изложба „Свети новомученици јасеновачки у светлости Васкрсења“ сачињена је од 25 радова монахиње Марије припаднице сестринства српског православног манастира Рођења Светог Јована Крститеља, подигнутог на месту некадашњег логора у Јасеновцу.

Представљени радови, рађени су у комбинованој техници, највећим делом су иконографски, по узору на Српску и Руску иконописачку традицију.

Слике на изузетно снажан и симболичан начин преносе поруку монахиње и подсећају на страдања и патњу јасеновачких жртава.

Народна библиотека „Вук Караџић“ основана је 1866. године када је кнез Михаило својим указом основао јавну библиотеку и једна је од најстаријих у Србији.

Највећи проблем свих ових година је простор који лимитира крагујевачку библиотеку у свому развоју.

Свесни својих недостатака, представници библиотеке организовали су скромне програме за 155-ту годишњицу.

Повод за представљање ове изложбе је 80-та годишњица успостављања система логора смрти „Јасеновац“.

Ова поставка гостовала је у Музеју историје Србије поводом Дана сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату.

У галерији Народне библиотеке у Крагујевцу поставка ће бити отворена до 28. јула.

Извештава новинарка РТК Марина Голубовић Миленковић.

*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *