Онколокошки пацијенти су се након избијања пандемије корона вириуса нашли у незавидној ситауцији.
Због ситуације у којој се нашао цео здравствени систем у нашој земљи, отказани су многи прегледи, снимања и операције.
Све то је утицало на погоршање статистике по којој је Србија тренутно друга по стопи смртности од малигних обољења у Европи.
Један од разлога за то је сасвим сигурно и мањи број превентивних прегледа који су обављени у претходном периоду.
Онкологија је једна од грана медицине на коју је пандемија корона вируса имала највише утицаја- још и пре избијања пандемије број превентих прегледа у нашој земљи није био на нивоу земаља Европске уније.
Основни предуслов за успешно лечење онколошких обољења јесте њихово рано откривање и зато је важно редовно одлазити на прегледе.
Бројеви у нашој земљи забрињавајући
Прошле године је у Србији дијагностификовано преко 42 хиљаде нових случајева малигних болести.
Да су жене једна од најугроженијих група показује и податак да свака осма жена у нашој земљи током живота добије карцином дојке.
Код мушкараца су најчешћи рак плућа и рак дебелог црва, а код великог броја пацијената дијагностификује се и рак простате од кога годишње умре око хиљаду људи у нашој земљи.
Оно што доприноси повећању броја пацијента који болује од ове болести јесте и чињеница да се животни век стално продужава.
Институт за онкологију и радиологију Србије лечи годишње око 12.000 пацијената, од чега је 6.000 са новооткривеним малигнитетом, што само показује колика је потреба за лекарима ове специјализације.
Капацитети у државним медицинским установима се стално проширују, набавља се нова и модерна опрема, што скраћује листе чекања.
Ипак, упркос свим напорима званичника да реше проблеме са којима се пацијенти суочавају на свакодневном нивоу, многи од њих се одлучују да лечење наставе у приватним здравственим установама.
Уколико вас занимају искуства пацијената који се лече на онколошким клиникама у Србији, сајт Хипократија је идеално место за вас.
На овом сајту, једноставним одабиром жељене специјализације можете прочитати искуства других пацијената који су већ били у некој од више од две хиљаде здравствених установа у целој земљи.
То вам може помоћи да лакше донесете одлуку у којој установи ћете наставити лечење.
Хипократија вам омогућава да поделите своје искуство и оцените разне аспекте рада неке установе, чиме можете помоћи другима да одаберу најбољу опцију.
На сајту можете пронаћи све потребне информације о здравственој установи, укључујући број телефона, адресу и мејл, што олакшава заказивање прегледа.
Ускоро ће на Хипократији бити доступни и профили лекара, где ћете моћи прочитати утиске пацијената о нечијем раду.
Према последњим наводима медија, планирано је да се Ковид болнице које су изграђене за време пандемије на неколико локација у Србији претворе у палијативне центре, немењене најтежим пацијентима.
Како на годишњем нивоу у нашој земљи од карцинома премине око 20 хиљада људи, јасна је потреба за отварањем оваквих медицинских установа.
Осим онколошких пацијената, у овим установама ће се лечити и дијабетичари, кардиоваскуларни и цереброваскуларни болесници али и сви пацијенти код којих су дијагностификоване тешке и неизлечиве болести.
Решење – превентивни прегледи
Онкологија се бави узроцима, факторима настанка, раста и лечења тумора који могу бити доброћудни или злоћудни.
Злоћудни тумори се називају раком или канцером и представљају неконтролисани раст абнормалних ћелија.
Малигне болести се најчешће јављају код старијих особа и представљају други по реду узрок смртности код одраслих.
Годишње у свету од рака умре близу десет милиона људи, а у Србији тај број износи око 20 хиљада.
Најсмртоноснији карциноми су рак дебелог црева, леукемија и лимфом, рак плућа, меланом (рак коже), рак јајника, рак панкреаса и рак простате.
Најчешћи видови карцинома који се дијагностификују код пацијената у нашој земљи јесу карцином плућа, карцином дојке и карцином дебелог црева.
Сви ови облици карцинома се могу открити на време уз помоћ редовних прегледа лекара специјалиста, који не трају дуго, али имају вишеструку корист за пацијента.
Превентива, укључујући смањење фактора ризика као што су пушење, прекомерна телесна тежина, неактивност и алкохолизам, кључна је за спречавање карцинома.
Скрининг у претклиничкој фази је такође важан у откривању и лечењу карцинома.
Препоручује се да жене једном годишње обављају превентивне прегледе ради раног откривања карцинома грлића материце, јајника, ендометријума и дојки.
Ови прегледи укључују гинеколошки преглед, ПАПА тест, колпоскопију, гинеколошки ултразвук, ултразвук дојки или мамографију.
Рак плућа је један од најраспрострањенијих а како би се открио на време, неопходни су преглед плумолога, скенер плућа и, по потреби, бронхоскопија.
За рану дијагностику карцинома простате, потребни су преглед уролога, ПСА-простатични тумор маркер, уролошки ултразвук и магнетна резонанца.
Како би се дијагностификовао рак дебелог црева потребни су преглед гастроентеролога, ФОБТ, односно преглед столице на скривено крварење и колоноскопија.
За рану дијагностику карцинома органа за варење потребни су преглед гастроентеролога, гастроскопија и колоноскопија, док је за рану дијагностику карцинома коже, односно меланома, потребна дермоскопија.
***спонзорисана објава