Путујућа фото документарна поставка „Наша историја, наша сећања“ која говори о солидарности српских и француских војника и цивила у Великом рату, отворена је у конаку кнеза Михајла.
Изложбу је реализоавао Француски институт у Србији. Посвећена је сећању на ослобађање Србије у јесен 1918. године и заједничкој борби два народа, Срба и Француза који су поднели највеће жртве у Првом светском рату.
Испричана универзалним језиком, ослоњена на сведочанства потомака и цивила, грађана Србије, наставак је обележавања стогодишњице од завршетка Великог рата.
После Србије, поставку ће видети и ученици официрске школе у Бретањи.
Иако нису имале формално потписан уговор о савезништву, Француска је од првих дана избијања светског рата подржавала Србију финансијски, материјално, морално.
Одобравала је држвне зајмове за наоружање, а победа наше војске на Колубари заинтересовала је фрнцуско јавно мњење.
Француска је постала носилац операције спасавања, опоравка, лечења и јачања српске војске која је већином пребачена на Крф, Бизерту.
Опорављену и реформисану оснажену српску војску Французи су почели да превозе на Солунски фронт. 14. септембра 1918. године почео је пробој фронта.
Витештво, подвиг српских војника, сељака, свих наших предака задивио је тадашњу Европу. Французи су обожавали подвиге армије под командом регента Александра Првог
Карађорђевића, ценили херојски подвиг малог балканског народа.
Заокружен је један век од пробоја Солунског фронта који је омогућио савезничким трупама Источне армије напредовање ка Дунаву и Јадрану.
Прва српска армија наставила је у налету напредовање ка Београду, који је ослобођен 1. новембра. На путу ослобођења били су сви градови и вароши.
Алексинац, 22. октобра,Јагодина и Чачак 25. октобра Крагујевац 27. октобра.
Српске као и француске породице чувају успомене, приче и доказе солидарности две земље.
Фото докумантарну изложбу испунила је архива и прича грађана Србије.
Век старе судбине тада, до јуче обичних младића, патње њихових ближњих и зебња чланова породице које су остале на огњишту још једном доносе сведочанство о малом човеку у Великом рату.
Личне и јавне архиве, фотографије које се тачно век чувају у албумима, као и метри филмских трака из периода Великог рата данас воде нове битке.
До крајњег циља, дигитализације, која ће ослободити пресудне историјске моменте од заборава.
Поставка „Наша историја, наша сећања“ настала је захваљујући драгоценим фото и емотивним записима грађана Србије.
Реализоавао је Француски институт у сарадњи са градским управама, архивима и музејима неколико градова у Србији.
Извештава новинарка РТК Слађана Обрдовић Чукарић.