Како, на путу до паметних градова, могу помоћи отворени подаци и информације, могло се сазнати на конференцији, под називом „Крагујевац град отворених података и могућности“.
Дебату је, у оквиру Недеље отворених података, организовала локална самоуправа, у сарадњи са Факултетом инжењерских наука и невладиним организацијама.
Учешћем у недељи отворених података, коју на националном нивоу од 1. до 7. априла организују Програм Уједињених нација за развој у Србији и Канцеларија за ИТ и е-Управу Владе Србије, полазници конференције су упознати и са активностима у области смарт ситија.
Паметни градови су дизајнирани да побољшају квалитет живота појединаца и заједница, посебно у областима транспорта и образовања управљања водом и отпадом и енергијом.
Отворени подаци представљају ресурс, који је свима слободоно доступан, бесплатно стављен на располагање путем интернета, технички приступачан и машински читљив.
Крагујевац је један од првих градова у Србији, који је урадио Портал отворених података.
Отворени подаци у урбаним срединама могу значајно да допринесу бољем очувању информација о градским проблемима и бољем управљању градским системима, а тиме и побољшању квалитета живота грађана и пословног амбијента.
Том приликом је представљен и први Портал отворених података у Крагујевцу.
У оквиру публикације, „Отворени подаци приручник за локалне самоуправе“, урађена су истраживања у 43 локалне самоуправе, а резултати су показали да 55 одсто градова и општина чува своје податке на папиру.
Отворени подаци, који су преточени у сврсисходне апликације, грађанима олакшавају свакодневицу, а припадницима привредног сектора пословање.
Отворени подаци стварају предуслове за развијање нових пословних идеја и креативног бизниса.
Управо због тога, бројни стручњаци отворене податке називају и нафтом 21. века.
Извештава новинарка РТК Зорица Савић Ранковић.