Најстарије и најзначајније дело које се чува у Историјском архиву Шумадије је Стематографија Христофора Жефаровића.
Ово дело које датира из 1741. године, у Историјски архив доспело је деведесетих година прошлог века.
Стематографија је била полазна тачка за реконструкцију Лабораторије за рестаурацију и конзервацију књига Историјског архива Шумадије.
Стематографија Христофора Жефаровића, позната и по поднаслову као „Изображеније оружиј или рическихˮ је бакрорезна збирка стихова, гравира и хералдичких симбола, издата у Бечу 1741. године.
Иако невелика по обиму, она је једна од најдрагоценијих српских књига у 18. веку због порука које су одраз културно-уметничких и национално-политичких тежњи српског народа у Аустрији тога времена.
Стематографија је свој пут нашла до Историсјког архива Шумадије.
У времену настанка Стематографије српска историја није се учила, српских школа готово да и није било, а оне ретке имале су кратак век трајања.
Због тога је улога овог дела била велика, пре свега као приручника из националне историје, а затим и као темеља верске, моралне и политичке постојаности.
У Историјском архиву Шумадије циљ је да се грађа што дуже сачува због чега je неопходно да се најстарији спис чува у тачно одређеним условима.
У плану је дигитализација Стематографије, најстаријег списа који чува Историјски архив Шумадије, како би ово дело широј јавности било приступачно. Спис је тренутно доступан у дигиталном издању Дигиталне библиотеке Матице српске.
Извештава новинарка РТК Наташа Радивојевић.