Посланик Српске напредне странке Мирослав Петрашиновић изјавио је данас у Скупштини Србије да се изменама и допунама Закона о спречавању корупције заокружује процес реформе изборног законодавства, односно оних законских прописа који директно утичу на спровођење изборног процеса.
„Ми смо овим изменама и допунама које су сада пред вама имплементирали преосталих 13 ГРЕЦО препорука“, рекао је Петрашиновић на седници Скупштине, на чијем је дневном реду 59 тачака, међу којима су и измене и допуне Закона о спречавању корупције.
Петрашиновић је подсетио да је промењен читав сет закона, почевши од Закона о јединственом бирачком списку, преко Закона о изменама и допунама Закона о избору народних посланика, измена и допуна Закона о локалним изборима, затим допуна Закона о избору председника Републике, измена и допуна Закона о Уставном суду.
Говорећи о изменама и допунама Закона о спречавању корупције, Петрашиновић је рекао да је сада проширен појам јавног функционера, додајући да то не само да су тражили представници опозиционих политичких странака, већ је то био захтев и неких невладиних организација.
„Добијали смо критике како нисмо појмом јавног функционера обухватили функционере на локалу и управо кроз ове уводне одредбе смо то и учинили, на тај начин што сада под појмом јавног функционера обухватамо и шефа кабинета председника владе, шефа кабинета потпредседника владе, саветника председника владе, саветника потпредседника владе, посебног саветника министра, као и директоре и чланове надзорних и извршних одбора у јавним предузећима чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе“, рекао је Петрашиновић.
Петрашиновић је навео да су донет низ јасних одредаба које дефинишу положај директора Агенције за спречавање корупције, које предвиђају ситуацију шта се дешава у оним случајевима када дође до престанка мандата или до разрешења директора Агенције за спречавање корупције.
„Такође, изменама и допунама овог закона предвидели смо и ту могућност која може да се деси у пракси, да уколико нови директор не ступи на дужност, директор коме је истекао мандат може да обавља функцију директора Агенције за спречавање корупције још годину дана. Након тог периода, надлежан скупштински одбор поставља вршиоца дужности директора из реда помоћника директора“, навео је Петрашиновић.
Такође, оно што је исто предвиђено одредбама овог закона јесте да је Агенција та која иницира доношење одређених прописа да би се спречила корупција или да би се корупција отклонила тамо где постоји могућност да се она и појави.
„Када је у питању поглавље које говори о сукобу интереса, ту смо радили на скраћењу неких рокова. Носилац јавне функције у органу јавне власти је у обавези да, када примети могућност да постоји корупција, дужан је да обавести свог непосредног претпостављеног у органу јавне власти, Агенцију за спречавање корупције у року од пет дана када је приметио да таква могућност постоји. А са друге стране, Агенција има обавезу да у року од 15 дана одговори да ли постоји сукоб“, рекао је он.
Додао је да, када је у питању поступак јавних набавки, ту је рок краћи и онда Агенција одговара у року од осам дана да ли постоји сукоб надлежности.
„Највећа промена је везана кроз члан 50 и нови додатни члан 50а, а у оквиру поглавља број 4, неспојивост послова са вршењем јавне функције. Па тако када јавни функционер жели да обавља други посао или другу делатност, он мора да се обрати Агенцији за спречавање корупције у року од 15 дана од када жели да обавља тај други посао или ту другу делатност“, рекао је он.
Петрашиновић је навео да Закон оставља могућност да јавни функционер може вршити хуманитарну делатност, делатност у области спорта, образовања и да, наравно, оно што и прописује овај закон, мора све приходе да пријављује Агенцији за спречавање корупције.
„Оно што се односи на кампању и што је суштина измена и допуна овог закона јесте да се раздвоји деловање јавног функционера у изборној кампањи од његовог деловања као носиоца јавне функције у органу јавне власти и његово деловање као политичара, односно члана одређене политичке странке“, рекао је Петрашиновић.
Према његовим речима, сматраће се да увек јавни функционер у свом јавном обраћању износи став јавног органа где врши јавну функцију и представља јавну власт, осим ако он то изричито не нагласи да се у датом тренутку обраћа као члан политичке странке, односно политички функционер.
„Такође, овде смо радили и на раздвајању његовог обраћања путем друштвених мрежа и канала на друштвеним мрежама, тако да ће сада јавни функционер морати да користи канал где ће износити ставове само као јавни функционер и ту може износити ставове који су везани за његову јавну функцију, а на другом каналу, односно на другом налогу, на друштвеној мрежи, износиће ставове као члан политичке странке“, рекао је Петрашиновић.
Оно што је предвиђено за јавног функционера јесте да неће моћи у склопу радног времена органа јавне власти у коме врши јавну функцију да спроводи политичку кампању и да учествује у политичкој кампањи своје политичке странке.
„Оно такође што смо прописали јесте да не може и да користи јавне ресурсе за вршење политичке кампање, да врши одређена истраживања, обуке, штампа одређене памфлете, материјале, користи возила, штампаче и други вид јавних ресурса који су му стављени на располагање у склопу вршења његове јавне функције, а за спровођење политичке кампање и омогућавање својој политичкој странци да оствари одређене повољне политичке резултате код бирача“, рекао је Петрашиновић.
Навео је да оно што је битно када је реч о раздвајању деловања јавног функционера као јавног функционера или политичара, он у току изборне кампање не може да буде ословљен или означен на неком политичком скупу као јавни функционер и не може да буде најављено његово учешће на одређеном скупу као представника одређене јавне функције.
„Уколико се то деси, он је дужан да одмах то прекине и да исправи онога ко је извршио ту најаву. И када даје изјаве за медије који га најављују као јавног функционера у току политичке кампање, он мора то да прекине и да не може да иступа као јавни функционер и да као јавни функционер даје политички став“, истакао је Петрашиновић.
Према његовим речима, у казненим одредбама се интервенисало на тај начин што се јавни функционер кажњава казном од 100 до 150.000 динара, поготово за одредбе предвиђене чланом 50, уколико је дошло до повреде, а везано за вршење јавне функције у оном делу када је отпочела изборна кампања.