Канцеларија Светске здравствене организације у Србији, у сарадњи са Министарством здравља, Институтом за јавно здравље Србије “др Милан Јовановић Батут“ и Сталном конференцијом градова и општина – Савезом градова и општина Србије, организовала је конференцију “Подршка за 100 локалних самоуправа у Србији за израду планова спремности и одговора на јединствене претње у ванредним ситуацијама“ .
Један од учесника био је и град Крагујевац.
Током реализације активности, Стална конференција градова и општина Србије и Институт Батут, су на основу процена јавно-здравствених ризика у ванредним ситуацијама у јединицама локалне самоуправе изграђених у 145 градова и општина, координисали израду планова спремности и одговора на јавно-здравствене ризике у кризним ванредним ситуацијама.
Кроз овај пројекат Европске уније, 94 општине широм земље развило је нешто што раније нису имале, а то је јасан план за одговор на јавно-здравствене кризе.
У израду планова укључени су крагујевачки Институт за јавно здравље, Дом здравља Крагујевац, као и друге релевантне здравствене установе, попут Универзитетског клиничког центра и Завода за здравствену заштиту радника, али и Одељења за ванредне ситуације.
Институт за јавно здравље је идентификовао три јавна здравствена ризика, а то су: аеро-загађење, топлотни талас и ковид, односно грип.
Дом здравља Крагујевац учествовао је у изради планова спремности и одговора на јавно-здравствене ризике у кризним ситуацијама, а здравствени радници се обучавају у области приправности, сигурности, дигиталних платформи и кризног одговора.
Програм представљен на конференцији “Европска унија за здравствени систем Србије“ реализује се уз помоћ ЕУ, која је подржала целу здравствену мрежу Србије преко Европске инвестиционе банке у износу од 250 милиона евра.
Извештава новинар РТК Зорица Савић Ранковић.