Од почетка грејне сезоне, у октобру и новембру регистрована су краткотрајна загађења ваздуха на неколико локација у граду, показују последња мерења нивоа аерозагађења које редовно обавља Институт за јавно здравље у Крагујевцу.
Иначе, Мере које се предузимају у циљу заштите ваздуха у Крагујевцу и програм мониторинга квалитета ваздуха, биле су теме састанка у организованог у Београду, на позив Радне групе за смањење аерозагађења.
На састанку је постигнута сагласност око даље сарадње града Крагујевца и Агенције, као и укључивања министарства Заштите животне средине и Министарства рударства и енергетике у активности на побољшању квалитета ваздуха у Крагујевцу.
Развојем индустрије већи градови су све изложенији аеро загађењу док се као неки од најопаснијих састојака наводе дим, чађ, киселине и тешки метали.
Редовну контролу ваздуха у Крагујевцу од 1975. године спроводи Институт за јавно здравље.
Контролу која се врши током целе године обухвата систематско праћење биолошког и хемијског загађења.
Биолошко подразумева загађење ваздуха поленом из биљака што је израженије у летњем период док се под хемијским загађењем подразумева утицај индустрије и саобраћаја на ћивотну средину.
Са почетком грејне сезоне у нашем граду региструју се и повишене вредности штетних материја.
У Крагујевацу као једном од већих градова у Србији постоји проблем са загађењем ваздуха, нарочито у зимском периоду.
У Институту за јавно здравље истичу да би смањењем индивидуалних ложишта на чврста горива, увођењем гасификације и смањењем фреквентности саобраћаја у градском језгру драстично био побољшан квалитет ваздуха у Крагујевцу.
Извештава новинар РТК Иван Ганић.
Interesantno je kako je „resenje“ – „смањењем индивидуалних ложишта на чврста горива, увођењем гасификације и смањењем фреквентности саобраћаја у градском језгру драстично био побољшан квалитет ваздуха у Крагујевцу.“
Verovatno i ostvarivo kao i sansa da odemo na mesec i napravimo koloniju.