Аерозагађење у Крагујевцу веће је од дозвољених параметара, указују последње анализе Института за јавно здравље.
Посебно су опасне пе-ем 10 честице и два и по честице, које улазе у дисајне органе, кажу надлежни у Институту и додају да је у Крагујевцу, у новембру, било више повезаних дана са вредностима које су биле изнад дозвољених граница.
Концентрације чађи у ваздуху и даље су нерешив проблем у току грејне сезоне.
Највећа загађења забележена су у насељу Мала вага, на раскрсници код главне Аутобуске станице, хале Језеро, код Медицинске школе, али и у насељу Аеродром код основне школе „Мирко Јовановић“.
Квалитет ваздуха у Крагујевцу нарушен је честицама чађи, које потичу од возила, домаћинстава, а настају као продукт лошег сагоревања.
Повећано загађење ваздуха забележено је у новембру, када је премашена доња граница од 50 микрограма по кубном метру и достигло је вредност од 115 микрограма по кубном метру, узастопно два дана.
Очекује се да ће се током наредних зимских месеци квалитет ваздуха погоршати и то због великог броја индивидуалних ложишта у око 42 хиљаде домаћинстава, као и због Енергетике која као доминантно гориво користи угаљ.
Посебно су опасне суспендоване честице ПМ – 10 честице и 2,5 честице које улазе у дисајне органе, а које су последице аерозагађења.
Мерења ових честица раде се у насељу Аеродром и код Института за јавно здравље Крагујевац, а оне су комбинација утицаја грејања, саобраћаја и индустрије.
Око 6.000 људи у Србији годишње умре од компликација изазваних загађељем ваздуха, подаци су Светске здравствене организације.
Да би се тај број смањио и побољшао квалитет ваздуха Министарство за заштиту животне средине формирало је радну групу за смањење аерозагађења.
Према подацима ресорног Министарства, ваздух је најзагађенији у градовима као што су Београд, Крагујевац, Краљево и Ваљево.
Највећи загађивачи су електропривреда, саобраћај и котларнице које су активне током зимске грејне сезоне.
Извештава новинарка РТК Зорица Савић Ранковић.