Пре тачно шест година донет Закон о знаковном језику

Закон о знаковном језику у Републици Србији донет је пре шест година, 28. априла.

Време је показало, да без обзира на усвојена законска решења, у реалном животу нема много помака.

Глуве и наглуве особе су и пре короне имале отежану комуникацију са државном администрацијом јер ретко где има запослених тумача.

Након појаве пандемије корона вируса, проблем је постао још већи.

Једна од важних одреби Закона о знаковном језику је да глува особа која користи знаковни језик, односно која није у могућности да на основу другог облика комуникације, читањем са усана, писањем или на неки други начин оствари неко право, или изврши обавезу има право на употребу тумача за знаковни језик.

Тумача нема у високообразовним установама, нема их у државној администрацији.

Сви показују добру вољу, али у реалности изостаје промена која би довела до омогућене комуникације глувих и наглувих особа са окружењем.

Колико је овим људима живот отежан, нарочито од прошле године, потврђује и податак да они једино читањем са усана могу да комуницирају са спољним светом.

Од прошле године људи су маскама покрили усне, па су глуве и наглуве особе у још већој тишини.

Предствници Удружења глувих и наглувих кажу да недостаје и кампања да се глувима и наглувима објасни циљ имунизације и да младе глуве и наглуве особе немају ни основне информације о ефектима вакцине против ковида 19 коју је примило око 120 људи ове осетљиве категорије у Крагујевцу.

Извештава новинарка РТК Слађана Обрадовић Чукарић.

*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *