Прихрана пчела и заштита од болести

У ово доба године пчелари интезивно раде на дезинфекцији кошница и заштити пчелињих друштава од болести.

Осим тога, обавља се прихрана, како би било довољно хране за презимљавање ројева до пролећа.

Током зимских месеци пчеле су у фази мировања и чекају пролеће када се вегетација буди, а са појавом лепих и сунчаних дана пчеле напуштају кошнице.

Многи пчелари који имају кошнице у шумадијским селима селе своја пчелиња друштва на подручје Војводине где се углавном производи сунцокретов мед.

Пчелар Горан Стевановић, који живи у селу Ресник, има преко 650 кошница. Његове кошнице смештене су у Реснику, али и на локацијалам суседних села, у Сипићу и Борцима.

У време сунцокретове паше кошнице из Шумадије селе са на подручје Војводине.

Овогодишња сезона прошла је у знаку багремове и ливадске паше, наводи Стевановић који је по једној кошници исцедио од 10 до 12 килограма меда.

Са појавом хладних дана, када је температура ваздуха током ноћи и раног јутра у минусу, пчеле не напуштају кошнице.

Зимска прихрана сваког пчелињег друштва, заштита од болести и дезинфекција кошница је у пуном јеку.

Србија има квалитетан мед који је веома цењен у Европи, а мед из наше земље се, годинама уназад, извози у иностранство.

Откупна цена квалитетног меда је око шест и по евра по килограму, док је јефтин мед који у трговинама кошта од 300 до 400 динара лошег квалитета, наводе пчелари.

Потрошња меда у државама Европе и многим земљама света је неупоредиво већа од потрошње меда у Србији.

Мед се налази на најнижој лествици у јеловнику просечне српске породице.

Ова хранљива намирница, у комбинацији са биљкама, може да буде и лек, наводе нутриционисти.

Уколико се конзумира према саветима и препорукама мед је лековит и сврстава се у намирницама за јачање имунитета.

Србија припада земљама које имају највише пчелара и кошница по глави становника.

Ипак, у нашој земљи, у односу на многе друге, се најмање конзумира мед у свакодневној исхрани становништва, што је поражавајући податак.

Извештава новинарка РТК Катарина Мировић.

*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *