Православни верници у Србији припремају се за Бадњи дан, али и Божић.
Већина грађана Крагујевца, очекивано бадњаке купује на пијацама где су данас приметно веће гужве.
Цене бадњака крећу се од 50 до 200 динара, али су примећени и нешто богатије украшени бадњаци од 300 и 500 динара. Пшеница кошта од 50 до 100 динара.
Цене у рибарницама варирају у зависности од врсте рибе која се купује, односно за килограм ослића потребно је око 300 динара док је пастрмка 650 динара по килограму.
Цене сувог воћа крећу се од 250 до 600 динара.
Обележавање Бадњег дана и Божића разликује се у градској и сеоској средини. На то су утицали нови, измењени услови живота, који нису умањили радост великог Хришћанског празника.
Разлике у обичајима могу се наћи у целој Србији, али основни симболи и поруке су идентични.
Бадњи дан је последњи дан Божићног поста, који траје шест седмица и други је по дужини у православном календару.
Обредни ритуали на селу почињу у рану зору, када домаћин одлази у шуму да одсече бадњак који не уноси у кућу до вечери.
Када га коначно унесе, укућани га дочекују засипајући га житом. Бадњак је обично младо и здраво храстово, церово или јаворово дрво, које домаћин куће одсече на Бадњи дан.
Сече се укосо са источне стране, секиром из три ударца, и довршава кидањем гране. Тај обичај задржао се само у сеоским срединама.
Живот у граду условио нове навике па верници у Крагујевцу, као и свим градовима Србије бадњаке најчешће купују на пијаци.
На Бадњи дан се за ручак, свеједно да ли су укућани постили цео Божићни пост или не, припремају посна јела, најчешће справљена од рибе, само што је трпеза богатија и свечанија.
Некада се вечера постављала на слами, на поду, а јело се без прибора. Припремало се више посних ђаконија.
Божићна трпеза подразумева обавезну печеницу, и тај избор меса уједињује вернике и у граду и на селу. Божић окупља све чланови породице за трпезом. Припреме овог породичног празника трају данима.
За Божићни ручак неизоставна је и чесница која се сматра веома важним обредним колачом.
Према обичају, домаћице чесницу месе рано ујутру, у њу стављају новчић, дрен као симбол здравља, гранчице, жито и слично. Преко ње се ставља гранчица босиљка и утискује слово.
Чесница се за ручком ломи на онолико делова колико има укућана, а онај ко добије новчић по народном веровању биће срећан целе године.
Извештава новинарка РТК Зорица Савић Ранковић.