Народни обичаји око Бадњег дана и Божића веома су стари, и до 21. века, многи су се уз пут изгубили.
У данашњим измењеним облицима, Крагујевчани спајају живописне ритуале са навикама савременог живота, а огледају се у модерним рецептима и електронским честиткама.
Поред тога, од пре двадесет година јавља се колективно налагање бадњака испред цркве. Овом обичају претходила је полувековна тишина.
Истраживали смо, да ли верници познају поруке и вредности најрадоснијег хришћанског празника?
У Србији се Бадњи дан и Божић, од деведесетих година, поново славе јавно.
Томе је претходио педесетогодишњи период тихог обележавања великог хришћанског празника.
Идеологија је игнорисала религиозне вредности, које су верници Крагујевца ипак очували.
Варијације у обичајима углавном су узроковане поднебљем, али основни симболи Божића присутни су свуда уношењем бадњака у кућу и његовим паљењем.
Суштина једног од највећих православних празника је иста. Слави се Христово рођење. Негују породични односи, заједништво, окупљање и од пресудног је значаја помирење међу људима и међусобна праштања за све нарушене међуљудске односе у протеклој години.
Извештава новинарка РТК Ксенија Ђерковић.