Деветог маја 1945. капитулацијом нацистичке Немачке окончан је Други светски рат у Европи и од тада овај дан се обележава као Дан победе.
Датум који представља службени завршетак Другог светског рата јесте 2. септембар, када је на америчком бојном броду Мисури у Токијском заливу Јапан потписао капитулацију после бацања атомских бомби на Хирошиму и Нагасаки.
У рату који је трајао нешто мање од шест година, нашла се 61 држава и око 110 милиона војника.
Кргујевац је, током Другог светског рата, због трагедије која се догодила 21. октобра 1941. године у Шумарицама изгубио целу генерацију својих становника и претрпео несагледиву материјалну штету.
По броју држава, односно људи који су у њему учествовали, те броју људских жртава и степену материјалног разарања, Други светски рат представља највећи оружани сукоб у историји човечанства, са више од 100 милиона људи који су служили у војсци 30 различитих држава.
У виду тоталног рата, водеће земље учеснице су ставиле све своје економске, индустријске и научне могућности у службу ратних напора, бришући разлике између војних и цивилних извора.
Рат су обележиле масовне смрти цивила (највише у Совјетском Савезу и Кини), укључујући и холокауст и једини пример употребе нуклеарног оружја у рату.
То је за последицу имало смрт од 50 до 80 милиона особа. Тај број ставља Други светски рат у најсмртоноснији рат у људској историји.
Тачан број људских жртава Другог светског рата није утврђен нити ће икада бити утврђен.
И материјални губици су били велики. Готово на сваком подручју где су се водиле ратне операције дошло је до великог или потпуног уништења путева, мостова, железница, телекомуникационих система и других облика инфраструктуре, а многе државе су доживеле озбиљно смањење властитих индустријских и других ресурса. Европа је била разорена.
Државна комисија бивше Југославије својевремено је објавила да је у рату погинуло 1.706.000 особа, међу њима више од 300.000 бораца.
Други светски рат је изменио политичке савезе и друштвене структуре у свету.
Уједињене нације су основане да ојачају међународну сарадњу и спрече будуће ратове.
Велике силе-победнице у рату: САД, СССР, Кина, Уједињено Краљевство и Француска, су постале сталне чланице Савета безбедности.
СССР и САД су постале ривалске суперсиле и поставиле сцену за Хладни рат, који је трајао наредних 46 година.
У међувремену, почеле су деколонијализације Азије и Африке.
Ове године Европа, свако унутар својих граница због пандемије коронавируса обележава и 9. мај 1950. године, односно 70 годину откада је француски министар спољних послова Роберт Шуман позвао на стварање солидране Европе без граница.
Извештава новинарка РТК Слађана Обрадовић Чукарић.