Надомак Крагујевца налази се село Дивостин које је од града удаљено седам километара.
У селу је150 домаћинстава у којима живи око 700 становника.
Археолошка налазишта потврђују да се живот у овом месту одвијао у раном неолиту.
Академик Драгослав Срејовић педесетих година прошлог века са групом археолога истраживао је овај локалитет када су пронађени бројни предмети од печене глине и животињских костију.
Синоними села су манастир и црква која је посвећена Благовестима.
У емисији Шумадијски праг, која је на програму у недељу после подневних вести, говоримо о животу људи у овом месту.
Иако нема поузданих писаних података о многим селима Шумадије, поуздано се зна да су људи у Дивостину живели још у периоду у неолита, што потврђују бројни предмети који су пронађени током археолошког истраживања.
Фигурина од глине – Дивостинка, која је пронађена на овом локалитету, сувенир је града Крагујевца.
Насеље је формирано после Првог српског устанка 1804. године.
Постоји неколико верзија како је село добило име.
На самом улазу у село налази се манастирски комплекс Дивостин у коме је подигнута црква која слави Благовести.
Предање говори да је црква постојала у 11. веку, у време византијске владавине, а у летопису се наводи да је скрнављена и паљена у доба Отоманског царства и поново грађена и обнављана.
У манастирском комплексу налази се извор Светиња посвећен Пресветој Богородици.
Чесма је направљена јуна 1901. године, а на њој се налази портрет краља Милана Обреновића, иначе рад вајара Симеона Роксандића.
Фудбалски клуб који носи име села постоји 68 година, а велики број грађана овог места радо посећује фудбалске утакмице.
Иако већина становника Дивостина ради у Крагујевцу, значајан број домаћинстава се бави пољопривредним пословима.
Извештава новинарка РТК Катарина Мировић.