Србин Гроф Сава Владиславић Рагузински, десна рука Петра Великог основао руску тајну службу

У Галерији Народне библиотеке „Вук Караџић“ отворена је изложба – Дипломата Петра Великог Гроф Сава Владиславић Рагузински, која на више од 100 докумената, слика, цртежа, фотографија артефаката сведочи о делу и завештању најмоћнијег Србина након цара Душана.

Идејни творац изложбе је Бранко Вукомановић, директан потомак грофа Саве, а реализована захваљујући Министарству спољних послова Републике Србије, РТС-у, као и представништву Министарства спољних послова Русије.  

Изложба о грофу Сави Лукином Владиславићу Рагузинском, дипломати и саветнику руског цара Петра Великог, који је формирао руску спољну обавештајну службу, разграничио руско и кинеско царство, упознаје нас са пореклом грофа Саве Владиславића, рођеног на Савин дан 1669.године у Херцеговини и кога  је крстио Василије Острошки.

Школовао се у Дубровнику и Венецији.

Изложба прати и почетак његове дипломатске службе, прелазак у Русију, мисију у Азији.

Изложба представља палате Владиславића у Петербургу и Москви, његову разгранату политичку мисију и открива да се о њему у Србији данас мало зна.

Гроф Сава Владиславић је обновио српско школство, шаљући из Русије у Сремске Карловце прве учитеље и уџбенике.

Формирао је балканску политику Руске империје, што је резултирало ослобађањем од османске окупације непун век касније.

Помагао је цркве и манастире широм српских земаља, а својим покровитељством многим уметницима задужио је светску културу.

Прву биографију о грофу Сави, написао је Јован Дучић.

У српским уџбеницима  данас ни речи о личности колосалних достигнућа.

Изложба у Народној библиотеци „Вук Караџић“ може се погледати до 17. фебруара.

Извештава новинар РТК Слађана Обрадовић Чукарић.

*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *