Српска православна црква и њени верници сутра прослављају Петровдан, празник посвећен светим апостолима Петру и Павлу, који се у хришћанству сматрају првим проповедницима и учитељима новозаветне вере.
Петровдан је један од највећих летњих празника у православном календару, а у Србији га велики број породица обележава као своју крсну славу.
Овим празником завршава се Петровски, односно Апостолски пост. Како ове године Петровдан пада у недељу, празнична трпеза је мрсна.
Свети апостол Петар, чије је првобитно име било Симон, био је рибар из Витаиде и један од најближих ученика Исуса Христа.
Први је од ученика Господа Исуса Христа који је изразио непоколебљиву веру у Христа и његову мисију, откуда је од Христа и добио име Петар – Кифа што значи камен, стена, као симбол да је његова вера у Господа Исуса била је тврда као стена.
Свети апостол Петар писац је две посланице у цркви знане и као Саборне Петрове посланице које су придружене Новом завету.
На иконама се Свети Петар најчешће приказује са кључевима Царства небеског, који представљају власт поверену од Христа, док се у појединим приказима налазе и симболи пшенице и рибе, као подсетник на његов позив и службу.
Свети Петар је као епископ проповедао у Палестини, Сирији, Малој Азији и Антиохији.
У цркви светог Петра и Павла у Риму чувају се вериге (ланци, окови) светог постола Петра као знамење снаге светитеља, а у које га је оковао цар Ирод, прогонитељ Хришћана.
У српском народу многобројне су и породице које славе крсну славу Часне вериге Апостола Петра у спомен на његову непоколебљиву веру у Господа Исуса.
Свети апостол Павле рођен је у Тарсу под именом Савле.
У почетку је прогонио прве хришћане, али је, према јеванђељском предању, након сусрета са васкрслим Христом на путу за Дамаск доживео преобраћење.
Након што му се Господ Исус Христос јавио и рекао му „Савле, Савле, зашто ме гониш“ Свети апостол Павле је задобио непоколебљиву веру у Господа Исуса Спаситеља и Избавитеља и постао један од највећих проповедника и теолога цркве Христове.
Обојица апостола пострадали су у Риму за време цара Нерона и због свог доприноса ширењу хришћанства заузимају посебно место у православној и целокупној хришћанској традицији.
У народним обичајима Петровдан се везује и за почетак жетвених радова, а некада је био познат по паљењу петровданских лила – бакљи од коре дивље трешње или брезе, што је обичај који се у појединим крајевима Србије и данас негује.