Станишић: Буџет за наредну годину развојни колико је то могуће у условима глобалне кризе

Раст буџета града Крагујевца за 2023. годину заснива се на два стуба, а први чини успешан развој крагујевачке привреде, која упркос кризи бележи позитивне трендове, оценио је професор др. Ненад Станишић, члан Градског већа за финансије.

Он је, гостујући у емисији Епицентар Телевизије Крагујевац, рекао да је у овој години евидентан већи број запослених за две хиљаде – са 53 хиљаде на 55 хиљада, као и да је просечна зарада порасла за око 15%.

Други стуб на који ће се локалне јавне финансије ослањати у наредној години представља ефикасан рад градских управа, кроз све већи проценат наплате пореза и све већи порески обухват.

Према Станишићевим речима, приоритет на страни расхода у 2023. биће способност буџета да успешно одговори на енергетску кризу, а планирана су и већа улагања у скоро свим областима.

Већа средства планирана су за комуналну делатност, локални економски развој, социјалну и здравствену заштиту, предшколско и основно образовање, заштиту животне средине. Предвиђен је и даљи раст инвестиција које се финансирају из локалног буџета.

Међу инвестиционим приоритетима, како каже члан Градског већа за финансије, је унапређење саобраћане инфраструктуре за шта је планирано пола милијарде динара, што је за 200 милиона више него у овој години, изградња канализационе мреже за шта је опредељено 230 милиона динара, уређење централног градског језгра, кроз завршетак радова на Тргу војводе Радомира Путника у износу од 350 милиона динара, док је 100 милиона динара одвојено за обнову фасада.

Бољи услови за најмлађе биће створени изградњом два нова вртића у којима ће места бити за још 250 малишана.

Вртић у Ердечу, вредности 60 милиона динара, биће финансиран из локалног буџета, док ће изградњу другог обданишта финансирати Република.

Субвенције пољопривредницима износиће у наредној години 70 милиона-20 милиона динара више него у 2022. а увећане су и субвенције грађанима у оквиру мера енергетске ефикасности.

Инвестиције су планиране у збирном износу од око 1,4 милијарди динара, а субвенције предузећима на нивоу од око 800 милиона, од чега готово половину чине дотације за спорт, закључио је професор Станишић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *