Други топлотни талас који је погодио Србију, без капи кише у последње две недеље, проблем је за пољопивреднике гружанског краја, али од зиме, која ће због ситуације у Украјини бити тешка у целој Европи, углавном не страхују јер, како кажу, на селу, упркос сушама и мањим приносима, хране ће сигурно бити, а од гаса не зависе.
У разговору са екипом Тањуга, мештани Груже примећују да су температуре ове године више, а врућине теже, али додају да су им зато ноћи хладније, па могу да се “прописно” одморе како би преко дана могли да обављају посао у пољу, али и да полако припремају огрев за зиму.
Овај крај живи од пољоприведе, а Бојан из Груже истиче да тренутни временски услови никако нису погодни када је реч о ратарству и сточарству, па ће и приноси бити мањи.
„Велика је суша, приноси ће бити сигурно смањени, већ сада се види. За пшеницу се очекивало око пет, шест тона, а људи имају око три, четири. Видећемо шта ће бити са сојом и другим културама“, испричао је Бојан.
На питање да ли страхује од енергетске кризе, подсећа да на селу не зависе од гаса.
„Грејемо се на дрва и старим методама тако да смо безбедни што се тиче зиме. Само да буде хране, а биће је сигурно“, додао је он.
Јован Јовановић из села Пајсијевић, којег је екипа Тањуга затекла док испред породичне фирме која се бави производњом бетонских цеви и стубова, сређује асфалт, каже да су навикли да раде на високим температурама и да им у том смислу не представља велики проблем, али да суша негативно утиче на цео крај.
„Није нам проблем да издржавамо на високим температурама – мало вода, мало хлад и издржи се, али суше много утичу на пољопривреду, а из године у годину је све лошије“, прича он.
Додаје да су врућине све веће, а додатни проблем је и повлачење Гружанског језера, због високих температура и недостатка кише.
„Нема више услова ни да се полива како треба, а кише је све мање тако да је баш велики проблем за пољопривреду“, причао он.
Примећујући да се од пандемије вируса корона много људи вратило да живи на селу, Јован каже да се не плаше енергетске кризе.
„Не плашимо се енергетске или било које кризе која нас чека на зиму. Нема на селу страха за то – нећемо бити гладни, а неће нам бити ни хладно“, каже.
Зорана, још једног мештанина Груже, екипа Тањуга је затекла испред продавнице у коју је свратио да купи воду, у повратку из ливаде на којој је балирао сено.
„Никако је по овој врућини, много је другачије у односу на прошле године, све је топлије, много теже, скупље све. Балирао сам сено и сада журим да пијем воду, дехидрирао сам“, говори Зоран.
Он је један од ретких који страхује пред зиму.
„Како нема страха када су сада дрва овде 65 евра, а прошле године су била 40… Све сам вам рекао“, каже Зоран.
Ратко Симовић наглашава да велике врућине представљају проблем онима који морају да раде, у пољу или на неком радном месту.
С обзиром да је возач у пензији, а на основу искуства, примећује да је његовим колегама који раде у возилима у којима нема климе “страшно”.
„Врућине су веће него раније. Не могу пре шест поподне да изађем да радим нешто. Јуче сам хтео да средим неке бале сена, није било шансе, покушао сам да пустим овце да изађу, нису хтеле ни да изађу из тора“, говори Ратко.
Испричао је и да суше негативно утичу на бунаре и наводи да његов бунар од 11 метара никада није био испод осам метара воде, а да сада има око четири, пет.
„То је још и добро, јер има много бунара који су пресушили. Код мене, у селу Липница, има много људи који свакога дана иду на брану, на језеро, да узму по три, четири цистерне воде за стоку“, испричао је.
Ратко каже и да се о зими која ће бити тешка због целе ситуације у Украјини прича односи само на Београд, а да из престонице ретко када виде и примећују шта се дешава по Србији – у Крагујевцу, Гружи, Краљеву, Книћу.
„Битно им је да у Београду буде лепо“, каже Ратко кроз осмех и додаје да се енергетске кризе не плаши, јер има залихе хране, а као и сваке године, и ове ће дрва за огрев спремити из своје шуме.
„Не плашим се енергетске кризе, ту сам на селу, имамо залихе, не плашимо се углавном, али има људи који се плаше. Грејем се на дрва, имам своју шуму, спремим 10, 15 метара дрва и немамо проблема“, испричао је.
Јадранка, која на своје радно место у трафици долази након што полије башту и њиве, каже да јој не смета врућина, а хлади се тако што заледи флашу са водом и стави је испред вентилатора, док код куће затвори све ролетне и буде им као да имају клима уређај.
Ипак, примећује да је ове године у односу на прошле топлије, али и да су ноћи хладније него што су биле.
Каже и да суша лоше утиче на усеве, али да се сналази ко како може, односно да они који имају бунаре и воду заливају.
Сматра и да ће села више да страдају од градова када је реч о струји, током зиме јер се, каже, у селима греју на дрва, а у градовима на струју, па ће у селу бити више рестрикција.
Примећује и да су сада, ипак, људи који живе на селу у предности од оних који живе у граду јер, сагласна је и она – на селу нико не може да остане гладан.
ИЗВОР: Танјуг