Међугодишња инфлација у јуну у Србији вратила се на ниво пре енергетског шока, односно испод централне вредности циља од три одсто и у јулу у условима одличног рода воћа и поврћа била 1,9 одсто, изјавила је данас гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић.
Она је у централној банци на презентацији Извештаја о инфлацији за август 2026, који је Извршни одбор НБС усвојио почетком августа, рекла да се очекује да ће инфлација у овој години бити на нижем нивоу него што је пројектовано у мају и да ће се задржати у границама циља у целом хоризонту пројекције.
Табаковићева је додала да је раст бруто домаћег производа (БДП) у другом тромесечју убрзао на 3,6 одсто међугодишње као резултат бољих остварења око почетка године од очекивања и пројекција привредног раста за ову годину благо је коригована највише на 3,2 одсто.
Према њеним речима и поред енергетског шока, екстерна позиција је у првој половини ове године побољшана у односу на исти период претходне, при чему покривеност увоза робе и услуга извозом достигао максималних 95 одсто.
Додала је и да се мањи остварени дефицит текућег рачуна платног биланса за око 30 одсто међугодишње одражава на нижи очекивани дефицит на нивоу године, који у новој пројекцији износи око четири одсто БДП-а.
„Захваљујући јаком регулаторном и макропруденцијалном оквиру за банке и опрезној монетарној политици, очувана је финансијска стабилност, што доказује и нови историјски минимум учешћа проблематичних кредита у укупним кредитима од два одсто у јуну“, рекла је Табаковићева.
Гувернерка је нагласила и да је на нижу инфлацију у претходних месеци од очекивања из мајског извештају о инфлацији, највише утицао међугодишњи пад цена хране од очекиваног и он је у јулу износио 6,1 одсто
„Успоравање укупне инфлације на 1,9 одсто међугодишње у јулу доминантно је било резултат снижења цена воћа и поврћа услед изузетно доброг новог рода“, казала је она.
Како је навела и цене осталих прехрамбених производа биле су ниже него у истом месецу претходне године, при чему у складу са очекивањима, ни неколико месеци након престанка важења Уредбе о ограничењу трговачких маржи за прехрамбене производе и производе кућне хемије није забележен значајнији раст њихових цена.
Табаковћева је казала и да за сада знатан раст светских цена енергената није имао веће секундарне ефекте на остале цене преко инфлационих очекивања, додајући да о томе сведочи задржавање средњорочних инфлационих очекивања финансијског сектора око централне вредности циља и наставак кретања међугодишње базне инфлације око границе горњег дозвољеног одступања од циља, уз њено благо успоравање у јулу на 4,5 одсто.
„Ниже остварење инфлације у досадашњем току године у односу на наша очекивања из маја утиче и на нижу пројектовану просечну инфлацију за ову годину, која сада, према нашој процени, износи 3,2 одсто, што је за 0,4 процентних поена мање у поређењу са претходном пројекцијом“, истакла је гувернерка централне банке Србије.
Према њеним речима, благо је нижа и пројекција просечне инфлације за наредну годину и она износи 4,3 одсто.
„За разлику од претходне централне пројекције, кад смо очекивали да би крајем ове и почетком наредне године инфлација могла привремено да се нађе изнад горње границе дозвољеног одступања од циља, сада очекујемо да кретање инфлације буде у границама циља током читавог периода пројекције“, казала је Табаковићева.
Она је додала да се очекује да се инфлација од септембра ове године нађе благо изнад четири одсто што је у границама дозвољеног коридора.
Како је објаснила, на то ће утицати ниска база из септембра прошле године услед примене Уредбе којом су марже у трговини на велико и мало биле ограничене на 20 одсто, а у комбинацији са вишим светским ценама нафте и других примарних производа.
„Током наредне године очекујемо да ће у смеру успоравања инфлације деловати постепено слабљење трошковних притисака из међународног окружења, као и пројектовано успоравање раста реалних зарада, док ће у супротном смеру деловати ефекат ниске базе из ове године по основу знатног пада цена воћа и поврћа услед одличног рода“, додала је она.
Табаковићева је оценила и да би као резултат деловања ових супротстављених чинилаца, међугодишња инфлација током читаве наредне године требало да има стабилну динамику и да се задржи благо изнад четири одсто да би крајем периода пројекције била постепено снижена.
Она је казала и да је према првој процени Републичког завода за статистику, раст БДП-а у другом тромесечју ове године износио је 3,6 одсто и да су највећи позитиван допринос, као резултат раста приватне потрошње, дали услужни сектори и нето порези, а убрзању раста допринео је и опоравак активности у прерађивачкој индустрији као резултат раста производње и у нафтној и хемијској индустрији и наставка позитивних резултата у гранама повезаним са аутомобилском индустријом.
Раст активности, како је додала бележи се и у рударству, док је производња у енергетици наставила да се смањује као последица примене регулативе о прекограничном прилагођавању емисије угљеника, а делом и смањеног хидропотенцијала.
„Према нашој процени, реализација пројеката повезаних са одржавањем изложбе Експо, а пре свега изградња саобраћајне инфраструктуре, резултирали су позитивним доприносом грађевинарства“, казала је гувернер.
Додала је и да је позитиван допринос потекао и од пољопривреде, што потврђују подаци РЗС-а очекиваној производњи пшенице и раног воћа.
Према њеним речима, повољније остварење у првој половини године од очекивања из маја утицало је на благу ревизију навише пројекције раста БДП-а за ову годину на 3,2 одсто, и задржање пројекције раста за 2027. на 4,5 одсто.
„Убрзању раста у односу на ову годину допринеће одржавање међународне специјализоване изложбе Експо.
У средњем року очекујемо ишчезавање утицаја привремених фактора и стабилан темпо привредног раста од око 3,5 одсто годишње, што одговара потенцијалном нивоу раста“, казала је Табаковићева.
Истакла је и да ће раст економске активности бити вођен домаћом тражњом уз позитиван допринос потрошње и инвестиција у основна средства, које ће бити подржане растом расположивог дохотка и наставком реализације инфраструктурних пројеката у оквиру програма „Скок у будућност -Србија Експо 2027“.
Ослонац расту, како је додала очекује се и од извоза, који је више пута у условима ниске екстерне тражње, кризе у европској ауто-индустрији и споријег прилива страних директних инвестиција доказао своју отпорност засновану на високој производној и географској диверзификацији.
„За 2026. пројектујемо да ће увоз расти приближно истим темпом као и извоз, тако да очекујемо мањи негативан допринос нето извоза расту БДП-а него у мајској пројекцији. Са друге стране, у 2027. очекујемо позитиван допринос нето извоза расту БДП-а пре свега захваљујући расту извоза услуга повезаних са изложбом Експо“, казала је она.
Табаковићева је додала и да је поред и даље ниске екстерне тражње и ефеката глобалног енергетског шока, дефицит текућег рачуна платног биланса у шест месеци ове године у Србији био нижи за 30,5 одсто него у истом периоду 2025. и износио 3,1 одсто БДП-а, а томе је пре свега допринело смањење дефицита у трговини робом и услугама као резултат бржег међугодишњег раста укупног извоза од увоза.
„Дефицит текућег рачуна на нивоу године биће нижи од оног који је пројектован у мају и према нашој новој пројекцији износиће око четири одсто БДП-а, са тим да се наредне године очекује његово додатно смањење као резултат повећаног извоза туристичких услуга“, рекла је она.
Гувернерка је казала и да је НБС од априла закључно са крајем јула нето купила 900 милиона евра, чиме је износ нето продаје од почетка године смањен на 320 милиона евра.
„Са јучерашњим даном ми имамо свега минус од 185 милиона евра који очекујемо да ћемо да надокнадимо до краја године као поново инвестирање у појачане турбуленције које су биле у претходној години када смо продали 1,595 милијарди, а купили јуче, 1,410 милијарди, тако да смо са данашњим даном на минусу од само 185 милиона евра.
Тако да они који брину да ли нам падају девизне резерве и да ли ћемо издржати, ето да их утешим да се не брину“, рекла је она.
Како је додала, успешна емисија обвезница на међународном тржишту допринела је расту девизних резерви на 30,5 милијарди евра крајем јула.
„Девизне резерве су знатно изнад критеријума адекватности и покривају близу седам месеци увоза роба и услуга и представљају важан стуб одбране од екстерних ризика. Одговорна фискална политика и створене фискалне резерве у претходном периоду омогућиле су да држава преузме део терета енергетске кризе без већих последица по јавне финансије“, нагласила је она.
Подсетила је и да је у првој половини године учешће фискалног дефицита у БДП-у износило око један одсто, уз учешће примарног суфицита од 0,6 одсто.
Додала је и да је на крају јуна учешће јавног дуга сектора државе у пројектованом БДП- у за ову годину износило 44,1 одсто и било је испод границе критеријума из Мастрихта.
„Према нашој процени, фискална политика ће у овој години имати умерен експанзивни карактер, али ипак, не очекујемо веће инфлаторно дејство по овом основу, имајући у виду да најављене стимулативне мере намењене потрошњи имају једнократан ефекат, као и да је смањење акциза на нафтне деривате предузето управо да би се спречили већи секундарни инфлаторни ефекти“, казала је гувернерка централне банке.
Како је додала размере и трајање сукоба на Блиском истоку, као и време потребно за нормализацију токова, захтевају опрезан приступ у вођењу монетарне политике и зато у периоду од претходног извештаја није мењана висина референтне каматне стопе и она је још увек 5,75 одсто.
Казала је и да су каматне стопе на динарске и евро-индексиране кредите привреди и становништву забележиле благи раст током другог тромесечја, али се и даље могу сматрати и повољним и подстицајним за наставак раста кредитне активности банака.
Према њеним речима, међугодишњи раст кредита привреди и становништву у јуну је износио 16,6 одсто и био је вођен кредитима за обртна средства и инвестиције у случају привреде, односно готовинским и стамбеним кредитима становништва.
Она је нагласила и да је захваљујући израженијем задуживању у динарима, степен динаризације пласмана и привреди и становништву у јуну достигао до сада највиши ниво од 40,7 одсто, док је учешће проблематичних кредита у укупним кредитима у јуну забележило минимум од два одсто што показује да и привреда и становништво немају проблема у отплати кредита.