Српска православна црква и верници данас обележавају Туциндан, народни празник који претходи Божићу.
Дан пред Бадњи дан, 5. јануара, српска традиција налаже да се спреми печеница за Божић, али и обаве друге припреме за најрадоснији хришћански празник, који се слави 7. јануара.
На овај дан домаћинства спремају кућу за велики празник.
Тада се и набављају ораси, смокве, суве шљиве, бомбоне и новчићи који ће се просути за Бадње вече.
Такође, на тај дан, према веровању, ништа се не сме давати, нити износити из куће, јер ће онда и преко целе године ствари само одлазити из тог домаћинства.
Требало би вратити све дугове, да домаћин не би био дужан до следећег Божића.
На Туциндан се деца не смеју тући, јер ће целе године бити неваљала.
Nigde nema ni naznake da je iko bilo da se radilo o Isusu ili kome od apostola, odobrio hristijanizaciju paganskih običaja. Naprotiv Isus je rekao da nije došao da stavlja ‘zakrpu’ na istrošene jevrejske običaje, niti da sipa novo ‘vino’ istine koju je propovedao, u stare mehove ljudskih tradicija!
Šta je to značilo?
On je želeo da učenici Jovana Krstitelja koji su postili po Mojsijevom zakonu, (kao što mnogi vernici i u 21. veku i dalje rade) shvate da niko ne treba da očekuje da se njegovi učenici pridržavaju običaja judaizma, kao što je post. On nije došao da „prišiva zakrpu“ na stari način služenja Bogu, sistem koji će uskoro biti odbačen. Nije podržavao judaizam svog vremena, koji je bio pun ljudskih predanja i paganizma okolnih naroda kao što je ovaj srpski ‘Tucin dan’. Dakle, nije pokušavao da stavi novu zakrpu na staru haljinu, niti da novo vino stavi u stari, kruti meh. Isus je govorio o šivenju — primeru koji su njegovi slušaoci lako mogli da zamisle. Ako bi neko prišio komad nove tkanine na staru haljinu ili platno, šta bi se desilo? Kada bi se haljina ili platno oprali, zakrpa bi se skupila i pocepala staru tkaninu (Matej 9:16,17).