У Србији се, према подацима Агенције за заштиту животне средине, годишње рециклира између 70 и 100 тона сијалица, што је мање од 10% укупне количине увезених сијалица.
Када су у питању батерије, процена је да сваки грађанин годишње искористи килограм батерија, док је прошле године на рециклажу у Немачку извезено тек мало више од 17 тона отпадних батерија.
Искоришћене батерије и сијалице представљју опасан отпад који негативно утиче на животну средину уколико се не рециклира.
У Крагујевцу постоји седам локација за безбедно одлахгање истрошених батерија и сјалица како штетне материје не би завршиле у природи.
Батерије се најчешће одлажу у контејнере за комунални отпад, а затим доспевају на депоније, где због високе токсичности доводе до загађења околине и лако могу доспети у ланац исхране.
Зато батерије, као и сијалице, спадају у опасан отпад који представља значајну претњу за животну средину и здравље људи.
Иако се годишње употреби више од 50 милиона батерија и до 2.000 тона сијалица, у Србији још увек нема организованог сакупљања овог отпада.
Батерије и сијалице завршавају на депонијама, где кроз земљиште и подземне воде могу да заврше и у ланцу исхране.
У Крагујевцу је од краја прошле године, одлагање истрошених батерија и сијалица могуће на седам јавних локација.
Циљ је да се прикаже како би модел одрживог сакупљања могао да функционише у пракси, као и да се повећа стопа рециклаже батерија и сијалица за 20% у граду.
Извештава новинар РТК Нина Бајић.