У Србији око 700 хиљада људи болује од кардио-реналног синдрома, обољења срца и бубрега.
За успешну борбу са том болешћу кључна је рана дијагностика, али и адекватна терапија.
Поводом Светског дана бубрега, на Факултету медицинских наука, одржан је национални семинар „Кардио-ренални синдром у клиничкој пракси“.
Стручни састанак нефролога у Крагујевцу, 16. по реду, обухватао теоретску и практичну наставу, а представљен је и нова књига у серији публикација „Болести бубрега у клиничкој пракси“.
Највећи проблем је што хронична бубрежна болест не боли.
Због чињенице да болест не даје симптоме, чак некада и до претерминалне фазе, велики број људи и не зна да имају болест, па се и не контролишу, нити лече.
Кардио-ренални синдром је патофизолошки поремећај срца и бубрега, у коме акутни или хронични поремећај функције једног органа подстиче акутни или хронични поремећај другог органа.
Реч је о болести која поприма епидемијске размере, јер чак 10% светског становништва има ту болест.
Болест бубрега може утицати и на појаву системских болести, као што су болести зглобова и бубрега.
Прогнозе стручњака указују на то да ће до 2040. године болести бубрега бити пети водећи узрок смрти у свету.
Превенција болести бубрега је најзначајнија и подразимева редовне контроле криви и урина и хигијенско-дијететске мере, уз ширење свести о овом озбиљном здравственом проблему, који често не испољава никакве симптоме.
Извештава новинар РТК Нина Бајић.