Грађевински факултет Универзитета у Београду и Универзитетска галерија у Крагујевцу приредили су изложбу – „Великани српског градитељства од ИНЏИНИРСКЕ школе до данас“.
Ауторка поставке је Јасмина Његован Поповић која је представила 38 академских личности, професора Техничког и Грађевинског факултета, инжењера, градитеља најрепрезентативнијих здања у Београду, али и на простору читаве бивше Југославије.
Поставка подсећа на знамените визионаре, инжењере, професоре који су у време без рачунара пројектовали најрепрезентативније објекте прерасло у наслеђе будућим генерацијама.
Аутопутеви, хидроцентрале, палате које и данас користе грађани Србије. Ауторка изложбе издвојила је 38 знаменитих градитеља, њихова здања кроз сажети осврт на њихово образовање, каријере. Многи од њих су се школовали у иностранству, али су се сви враћали у своју земљу и градили је.
Почеци образовања инжењера јављају се у Србији у исто време када је почело образовање у Србији. И та прича о градитељству у Србији почиње из Крагујевца. Тачније од Лицеја основаног 1838. године, његовог првог ректора Атанасија Николића. Наставља се са оснивањем Министарства грађевине Србије 1862. године, а само годину дана касније Лицеј прераста у Велику Школу у Београду коју чине Филозофски, Правни и Технички факлутет.
У деценијама које следе, Технички факултет се дели на грађевинско инжењерски одсек, архитектонски и машинско технички. После Другог светског рата, Грађевински факултет са геодетским одсеком постаје самостална високообразовна установа на којој су предавали градитељи мостова, храмова, палата. Један од њих је Никола Хајдин од чијег се рођења ове године обележава читав век.
Извештава новинарка РТК Слађана Обрадовић Чукарић.