Уништено 90 одсто рода воћа у Шумадији

Недостатак падавина током зиме и мраз у априлу довели су до тога да воћа готово и да нема.

Воћари из Страгара, Маслошева и Влакче кажу да је уништено чак 90 процената овогодишњег рода.

Стручњаци у Пољопривредној саветодавној и стручној служби Крагујевац кажу да шљива, која је најмасовнија воћна врста на нашим просторима, ове године има изузетно мали принос.

Слаб род у Шуамaдији и генерално дефицит воћа на тржишту доводи до изузетно високих цена на пијацама.

Зима без снега и падавина, али и непогоде и мраз крајем пролећа условиле су несагледиве последице, кажу воћари.

Владимир Хаџић који под шљивом има четири хектара у Страгарима каже да ове године нема рода.

Година је била јако специфична за целокупну пољпоривредну производњу и на њу су изузетно утицале временске прилике.

Зима је била без довољно падавина, у априлу мраз, јун изразито сушан, иако је реч о месецу у коме на нашој територији има до 100 милиметара воденог талога.

Воће користи зимску влагу коју ове године нисмо имали.

Кише из јула ће имати позитивног ефекта на воће, али нису чаробан штапић за приносе на воћним врстама.

Недостатак приноса утицао је и на формирање цена. Воћа нема, па су цене скочиле. Оне зависе од понуде и потражње.

У Пољопривредној саветодавној и стручној служби Крагујевац подсећају воћаре да калкулацију економске оправданости у пољопривреди треба да раде на десетогодишњем, а не на годишњем или двогодишњем периоду.

Због тога долази до ситуација да за неке воћне врсте имамо смањење површине под засадима, па самим тим и смањење понуде, а онда долазе године које су екстреми попут ове, па имамо невероватно високе цене које нису оправдане, али су одраз понуде и потражње на тржишту.

Извештава новинарка РТК Нина Бајић.

*Преузимање текста или дела текста дозвољено је само уз навођење извора. Фотографије, аудио и видео материјал, као и њихови делови (скриншот и сл.), уколико није другачије означено, су власништво ПД Радио телевизија Крагујевац доо и њихово преузимање је могуће само уз сагласност аутора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *