Стопа незапослености у Србији сада износи 9,1 одсто и у последњих неколико година видљив је тренд њеног смањења, а основни разлог за такво кретање налази се у привредном расту и развоју наше земље, изјавио је директор Националне службе за запошљавање Милан Боснић.
Он је рекао да привредна кретања која обарају стопу незапослености карактерише раст броја послодаваца и БДП-а, као и чињеница да радна места која се отварају и попуњавају више нису она из групе најбазичнијих радних места.
На евиденцији НСЗ у јуну је било 344.788 незапослених, за 7,0 одсто или 25.823 мање него у јуну 2024. године.
Када је реч о њиховој старосној структури, млађи од 30 година чинили су 17,7 одсто, старији од 50 година 40,5 одсто а осталих 41,8 одсто било је у старосном добу од 30 до 49 година.
Када је реч о најтраженијим занимањима, то су годинама уназад ИТ стручњаци.
Следе инжењери, доктори, правници, а велика је и потражња за мајсторима, као што су столари, зидари, керамичари, армирачи, бравари, заваривачи.
Што се тиче оних других, суфицитарних занимања са којима се најдуже чека на посао то су према подацима НСЗ администратори, сарадници у култури, књиговође контисти, шивачи текстила.
Тренутно је у току анкета о потребама послодаваца за занимањима, знањима и вештинама за период 2025–2027. године, коју је покренуло Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у сарадњи са Националном службом за запошљавање, Унијом послодаваца Србије и Привредном комором Србије.