Национална служба за запосљавање (НСЗ) је ове године расписала јавне позиве за реализацију мера активне политике запошљавања за шта је опредељено 5,2 милијарде динара, каже директорка сектора за подршку запошљавању НСЗ Неда Милановић и додаје да је интересовање послодаваца и незапослених за субвенције велико.
Према њеним речима, одобравају се субвенције незапосленима за самозапошљавање, а посебно за припаднике ромске националности као и послодавцима за запошљавање теже запошљивих категорија.
На име субвенција за самозапошљавање, односно покретање сопственог посла, даје се по 250.000 динара или по 270.000 за особе са инвалидитетом.
„Позив је расписан 2. априла и затворен 17. маја, а интересовање је било веома велико. Планирали смо да у ову меру укључимо 2.500 људи, а добили смо више од 7.700 захтева“, каже Милановић за Тањуг.
Додаје да је већ укључено 2.000 незапослених, од којих је више од 70 одсто особа са инвалидитетом.
„Још се закључују уговори и ми настојимо да обезбедимо и додатна средства како бисмо изашли у сусрет што већем броју заинтересованих“, истиче она.
Незапослени који узимају ове субвенције, новац највише употребе за покретање бизниса у производним или услужним делатностима, односно за отварање фризерских и козметичких салона, пекара, посластичарница, поправку аутомобила, као и неке интелектуалне услуге.
Милановић наводи да Национална служба незапосленима не помаже само кроз финансијске подстицаје, већ и пружањем саветодавних услуга, давањем корисних информација, менторингом у првих годину дана рада, која је почетницима и најтежа.
Контролоше такође и да ли се средства користе за делатност за коју су одобрена, као и да ли се редовно измирују обавезе држави на име пореза и доприноса.
Субвенције послодавцима за запошљаване теже запошљивих категорија се одобравају за запошљавање младих до 30 година без завршеног средњег образовања, младих у домском смештају, хранитељским и старатељским породицама, старијих од 50 година, особа ромске националности, особа са инвалидитетом, затим радно способних корисника новчане социјалне помоћи, оних који су на евиденцији НСЗ дуже од годину дана, те жртава породичног насиља.
„Висина ових субвенција зависи од нивоа развијености локалне самоуправе у којој послодавац послује, па у самоуправама прве и друге категорије развијености износи 200.000 динара по човеку, код треће категорије 225.000, а код општина четврте категорије развијености 250.000 динара. Износи се увећавају за 20 одсто ако послодавац запошљава корисника новчане социјалне помоћи, младу особу у домском смештају, хранитељској или старатељској породици или жртву породичног насиља“, објашњава Милановић.
Овај програм је отворен до краја новембра, односно до утрошка расположивих пара, а у току је одлучивање по захтевима послодаваца и укључивања незапослених у ову меру.
Како Милановић наводи за Тањуг план је да се кроз ову субвенцију запосли 2.500 људи, а до сада је поднето више од 3.700 захтева и закључено 2.200 уговора са незапосленима, од чега је више од 200 особа са инвалидитетом.
Када је реч о субвенцијама послодавцима за запошљавање особа са инвалидитетом без радног искуства, оне се одобравају на основу поднетих затева послодаваца и то у висини од 75 одсто укупних трошкова зараде са припадајућим порезима и доприносоима, при чему она не може бити већа од минималне зараде у Србији.
„Послодавац има обавезу да запосленог задржи у радном односу најмање 12 месеци. Овај јавни позив је отворен до краја године, планирано је укључивање 400 незапослених особа са инвалидитетом“, каже Милановић и додаје да су до сада пристигли захтеви за скоро 370 особа, а већ је укључено близу 240 људи.
Она истиче да у реализацији мера активне политике запошсљавања Национална служба удружује средства са локалним самоуправама, кроз суфинансирање чиме се обезбеђују додатна средства за ову намену и повећава број људи обухваћен овим програмима.
Каже такође и да када у реализацији неке од мера, преостане новца, он се усмерава у друге програме, а све са циљем да се што већем броју незапослених помогне да дођу до радних места.
ИЗВОР: Танјуг